Кад светска политика подели свадбаре
Краљево – Давно, још почетком осамдесетих Боби Ј. је, мислећи на наш социјалистички самоуправни систем, потајно, у ужем друштву говорио: „Све ће ово једног дана да клоцне”. Противио му се понеко од другара, а понајвише будући политиколог, тврдећи: „Пловиће овај брод још дуго, дуго”. И, никоме није било необично када је Боби Ј. одмах после женидбе „запалио“ преко „велике баре”. Отишао је у Америку и ретко у Србију и Краљево долазио. Тек, недавно, стигао је са чутуром да четворицу старих другова позове на свадбу. Жени сина, а свадба је почетком септембра у Чикагу.
И намерио је то да саопшти у опуштеној атмосфери једног краљевачког ресторана.
Али, не лежи враже, како је тема глобалне политике био „аперитив“ уследила је и његова неопрезна тврдња да је Обама имао искрене намере у „арапском пролећу“. То је био окидач за покретање политичких страсти, скочили су стари другови да му појасне колико је у заблуди и под утицајем америчке пропаганде. Тако, главна прича, позив на свадбу, оста споредна ствар и другарство мало захладне.
Кад је протекло неколико дана, јављао се Боби Ј. свима редом, посредством „вајбера“, али не да политичку тему докрајчи. То никако, већ да домаћински понови и појасни позив. У том „позивном пакету“ је стајало: домаћин за ове госте, старе другаре све обезбеђује о свом трошку, и повратне авионске карте и смештај у Америци. Томе је чак и додао да се обавезно пође са супругама и да ће чак платити и аеродромске таксе. Када га је неко од позваних упитао: „А, колике су дневнице?“, затегнутост је мало спласнула јер је то све подсетило на старе другарске дане и зачкољице.
Онда је међу позванима уследио први радни састанак, у амбијенту градске краљевачке кафане. Тема: ићи на свадбу у Америку или се на позиву захвалити? И, опет потенцијалне свадбаре дели глобална политика. Кум, који би требало да предводи свадбарску колону преко океана, некако би и поднео акрофобију, али му је срце, што се идеологије тиче, на „левој” страни а у глобалној политици је непоколебљиво на Истоку. Понекад чак друштво воли да подсети како је, наводно, он пореклом Рус, па Путина најчешће ословљава породичним надимком Волођа. И, пита се: Како сада пред представницима америчке амбасаде, у евентуалном интервјуу за визу, да каже: ја љубљу Америку.
Други могући гост нема проблема када су у питању вредности Запада. Уосталом, на неолибералној економској доктрини, искључиво својим радом и поштујући законитости тржишта, стекао је и новац и стручни углед. Али, неумољиве су поменуте регуле тржишта, па отуда и његово премишљање да ли би га свадба, иако бесплатна, за десетак дана нерада могла и те како коштати.
Трећи, званично декларисани демократа, најмање се бунио против тврдње Бобија Ј. о искреним намерама Обаме и понајвише је за то да се на свадбу иде. У умереним количинама воли виски, а посебно „бурбон“, који би се на лицу места дегустирао. Мада се може приметити његов утисак да би тај амбијент био још лепши без супруга, које би се можда нашле и у могућој улози „дегустационих статистичара“.
Четврти потенцијални гост највише проблема има са новцем за „џепарац“, а и супругом која би, као убеђени радикал и злопамтило америчког бомбардовања Србије, радије на грчко море. Могући интервју за визу за њу би, како каже, био прилика да омраженим Американцима све саспе у лице.
Тешке муке пред нови састанак свадбара, на исту тему. Додуше, појавио се и компромисни предлог да се женидба сина њиховог друга прослави овде, помало у шали речено, уместо у Чикагу у некој краљевачкој печењари а у контакту да домаћином посредством видео линка.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
