Rat preko posrednika između Katara i „arapskog kvarteta”

Kvartet tretira kao teroriste sve povezane s Iranom, s kojim Katar održava solidne odnose, i sa islamističkim pokretom Muslimansko bratstvo, koji uživa podršku vladarskih struktura u Dohi i legalan je u većini zemalja. Zato se spiskovi „terorista” sačinjeni u ove četiri države koje su Kataru nametnule embargo moraju uzeti s rezervom. Ali, kad se na stranu skloni pitanje kako nazivati grupe i individue na crnoj listi „kvarteta”, ima izvesne osnove u žalbama da se Katar meša u unutrašnje poslove svojih suseda preko grupa koje finansira. Teško da je Katar, kako je to njegov ministar spoljnih poslova Muhamed bin Abdulrahman el Tani rekao novinarima „Vašington posta”, naprosto nevina „žrtva geopolitičkog siledžijstva” većih suseda koji mu traže da „odustane od svoje suverenosti”.

U jednom je Tani ipak u pravu: da i ostale države Zaliva podržavaju razne islamističke grupe na tuđim teritorijama. Drugim rečima, svi oni narušavaju nečiji suverenitet. Upravo u trima urušenim državama u kojima deluju „teroristi” na koje se žali „kvartet” došlo je do otvorenog sukoba interesa između organizacija koje oni finansiraju i onih iza kojih stoji Katar. Tu je jedan od suštinskih čvorova ove svađe.

U Siriji, tako, nema više zajedničkog cilja da se svrgne Bašar el Asad, jer je on dovoljno vojno obezbeđen da njegov odlazak s vlasti zavisi isključivo od toga da li će Rusija i Iran, u trgovini sa ostalim spoljnim akterima krize, imati šta da dobiju od uklanjanja svog kontroverznog štićenika. U trenutnom neformalnom parčanju Sirije na razne zone uticaja, prokatarske i prosaudijske grupe pobunjenika sada moraju među sobom povući još oštriju liniju razgraničenja od one koja ih je dosad delila.

Razilaženje je još otvorenije u Libiji, gde Katar preko svojih milicija podržava takozvanu vladu jedinstva, dok su Emirati na strani Halife Haftara, koji je u ofanzivi. U Jemenu je još i komplikovanije jer se tu ne poklapaju čak ni interesi Saudijske Arabije i Emirata – za vladu u Abu Dabiju se veruje da stoji iza secesionističkog pokreta koji opet jača na jugu te države, protivno dosadašnjoj želji Rijada da sve jemenske oblasti vrati pod komandu predsednika Hadija.

U opštoj regionalnoj preraspodeli moći, u pitanje je došao i položaj pokreta Hamas u palestinskoj oblasti Gaza. Hamas je još jedna organizacija za koju je Kataru zamereno što je potpomaže. A sada je moguće da će Hamas biti istiskivan iz Gaze preko Muhameda Dahlana, štićenika Emirata, i njegovog aranžmana o dovođenju električne energije u taj izolovani pojas iz Egipta, države koja prilično verno sledi migove Abu Dabija i Rijada.

U svim tim regionalnim igrama, pokušaj Katara da povećava svoju moć, umesto da ostane u granicama koje mu propisuju saudijski i emiratski vladari, doveo je do blokade kojoj kraja još nema. Redžep Tajip Erdogan je svoju posetu Saudijskoj Arabiji i Kataru nazvao „produktivnom i uspešnom”, ali je, prenosi Rojters, šef diplomatije Emirata Anvar Gargaš na „Tviteru” napisao da turski predsednik „nije doneo ništa novo”. Pomak nije načinio ni Reks Tilerson, koji je prošle nedelje zbog katarske krize u regionu proveo četiri dana. Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi je juče izjavio da će njegova vlada nastaviti s blokadom Katara.