Za četiri meseca propisano 20 miliona recepata

Međutim, to što su lekari propisali određene lekove na recept ne mora da znači da su ih pacijenti i popili. Istraživanja pokazuju da postoji velika mogućnost da posle nekog vremena pacijent ne želi više da uzima medikamente misleći da su nepotrebni. Prva „kriza” najčešće nastaje za dva do tri meseca od trenutka od kada je dobio terapiju, druga je za godinu dana, a najteža za dve godine. Posle deset godina, dva od tri pacijenta ne uzimaju redovno terapiju za visok krvni pritisak, a oko 20 odsto bolesnika poseti lekara kako bi uzela nove lekove i produžila terapiju.

Prim. dr Vesna Janjušević, direktorka Doma zdravlja „Stari grad”, ističe da ima onih pacijenata koji redovno dolaze i poštuju savete lekara, ali i onih koji se leče na svoju ruku ili koriste terapiju biljkama. Nju ne čudi što se najviše troše lekovi za srčane bolesti jer u Srbiji svaki drugi čovek pati od visokog krvnog pritiska, a 10 odsto građana muči dijabetes. To potvrđuju i drugi lekari.

– U Srbiji 54,6 odsto ljudi oboleva i umire od kardiovaskularnih bolesti, pa je logično da se lekovi za srčana oboljenja najviše propisuju – naglašava za „Politiku” profesor dr Nebojša Tasić, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga – HISPA. – Broj propisanih kutija lekova ne odgovara broju popijenih, jer ih pacijenti nekada odbace, pa tu lekari treba da odigraju važnu ulogu u motivaciji bolesnika. Nažalost, mnogi ljudi uzimaju tablete na svoju ruku, zato što su čuli od rođaka ili prijatelja da je neki medikament dobar, što može biti opasno. Problem je i činjenica da se uprkos uzimanju lekova ne smanjuje smrtnost. Zato mi insistiramo kod pacijenata da redukuju gojaznost, prestanu da puše cigarete, povedu računa o zdravoj ishrani i bavljenju fizičkim aktivnostima.

Lekari naglašavaju da će uvođenje elektronskog recepta dovesti do toga da će se tačno znati po imenu koji lekovi su najprodavaniji, što će značiti kreatorima zdravstvene politike da bolje planiraju snabdevenost medikamentima ili smanjenje participacije za određene tablete.

„Doktor Gugl” nije uvek u pravu

Među najtraženijim medikamentima su i antibiotici i antireumatici, lekovi za ublažavanje bolova, ukazuje dr Dragana Trifunović Balanović, direktorka beogradskog Doma zdravlja „Zvezdara”, konstatujući da se ove grupe medikamenata uzimaju u velikoj meri. Primetno je, dodaje ona, da ljudi ponekad vole sami sebi da menjaju terapiju.

– Pročitaju na internetu da je neki lek dobar i insistiraju na njegovom konzumiranju. Ne možemo da im objasnimo da „doktor Gugl” nije uvek u pravu – dodaje dr Trifunović Balanović.