Amerika okreće leđa Evropi

„Iako je američki nacrt zakona bio poboljšan, on još uvek može da ima uticaj na evropske kompanije koje su uključene u zajedničke energetske projekte sa Rusijom”, rekao je uoči izglasavanja zakona predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. „Mi smo spremni da za nekoliko dana damo adekvatan odgovor. ’Amerika na prvom mestu’ (Trampov slogan) ne znači da evropski interesi treba da budu na poslednjem.”

Evropski mediji ističu da je ovim pogođen ne samo „Severni tok 2” (u kojem udela imaju nemački „Uniper”, francuski „Enži”, austrijski OMV, holandski „Rojal dač šel”) već i zajednički projekti „Rojal dač šela” i ruskog „Gasproma” u Baltičkom moru i tehničko održavanje gasovoda „Plavi tok” između Rusije i Turske, čiji je suvlasnik italijanski „Eni”.

Zbog svega toga, ne čudi što austrijski kancelar Kristijan Kern ističe da je ovo proširenje sankcija „apsolutno neprihvatljivo”, dok nemačka ministarka ekonomije Brigite Cipris za nemačku televiziju ARD ističe da je protiv trgovinskog rata između SAD i EU, ali da ne isključuje uvođenje kontramera jer je to predviđeno pravilima Svetske trgovinske organizacije. I nemački komitet za istočnoevropske ekonomske odnose smatra da bi „mogućnost evropskih sankcija protiv SAD trebalo držati otvorenu kao krajnju opciju” ukoliko firme u Evropi budu pogođene.

Kako je za list „Noje oznabriker cajtung” izjavio izaslanik nemačke vlade za saradnju sa Rusijom Gernot Erler, SAD koriste sankcije za izvoz svojih energenata, otvarajući radna mesta u zemlji i jačajući svoj spoljnopolitički uticaj. On dodaje da je ovo prvi put da sankcije protiv Rusije nisu prethodno usaglašene između Vašingtona i Brisela.

Međutim, nisu svi u EU tako kritični prema novim američkim sankcijama, pa tako bivši generalni sekretar NATO-a i bivši danski premijer Anders Fog Rasmusen smatra da ove američke mere ukazuju na odlučnost Zapada u stavu da bi Rusija trebalo da „plati cenu” za svoje akcije u Ukrajini te da bi isto to trebalo da uradi i EU. Prema njegovoj oceni, dosadašnje sankcije „nisu zaustavile rusko neprijateljstvo”, već Rusija „kopa” po istočnoj Ukrajini, ali i „destabilizuje zapadne institucije i meša se u naše izbore”.

Iako na Kapitol hilu tvrde da ovim zakonom žele da kazne Moskvu zbog navodnog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine, sumnja se da Amerikanci zapravo žele da povećaju izvoz američkog tečnog gasa na evropsko tržište, premda on ima značajno višu cenu u odnosu na ruski gas. I dok je Poljska već najavila da će kupovati američki gas, malo ko veruje da će Nemačka pristati da svoju ogromnu izvozno orijentisanu privredu optereti višom cenom gasa i time smanji konkurentnost cena svojih proizvoda na svetskom tržištu.

U protekle tri godine sankcije protiv Rusije koštale su EU oko 90 milijardi evra, dok je trgovinska razmena smanjena sa 327 milijardi na 191 milijardu evra. Samo je nemački izvoz u Rusiju pao sa 35 milijardi na 21 milijardu evra, zbog čega je bez posla ostalo oko 60.000 Nemaca.

Još se iščekuje da li će američki predsednik Donald Tramp potpisati usvojeni zakon ili ga vratiti u Kongres, a malo ko veruje da će Nemačka i cela EU ući u otvoreni sukob sa Amerikom. Kao moguće varijante prevazilaženja ovog spora pominje se mogućnost da Brisel uvede regulativu kojom će zapravo u EU ograničiti primenu američkih zakona van američke teritorije, ali i govori se i o tome da se primene „pojedine mere odmazde usaglašene sa pravilima Svetske trgovinske organizacije”.

Doduše, pominje se i mogućnost da sankcije zvanično budu na snazi, ali da Tramp pristane da ih ne primenjuje ukoliko one pogađaju interese EU. To je moguće, budući da usvojeni zakon zapravo daje pravo predsedniku SAD da pod sankcije stavi sve one osobe koje planiraju da ulože više od pet miliona dolara godišnje ili milion dolara jednokratno u izgradnju ruskih gasovoda ili pružanje usluga i tehnologija za takve projekte. Sudeći prema dosadašnjem odnosu Trampa prema EU, ovaj poslednji scenario se čini teško izvodljivim u praksi.