Америка окреће леђа Европи

„Иако је амерички нацрт закона био побољшан, он још увек може да има утицај на европске компаније које су укључене у заједничке енергетске пројекте са Русијом”, рекао је уочи изгласавања закона председник Европске комисије Жан-Клод Јункер. „Ми смо спремни да за неколико дана дамо адекватан одговор. ’Америка на првом месту’ (Трампов слоган) не значи да европски интереси треба да буду на последњем.”

Европски медији истичу да је овим погођен не само „Северни ток 2” (у којем удела имају немачки „Унипер”, француски „Енжи”, аустријски ОМВ, холандски „Ројал дач шел”) већ и заједнички пројекти „Ројал дач шела” и руског „Гаспрома” у Балтичком мору и техничко одржавање гасовода „Плави ток” између Русије и Турске, чији је сувласник италијански „Ени”.

Због свега тога, не чуди што аустријски канцелар Кристијан Керн истиче да је ово проширење санкција „апсолутно неприхватљиво”, док немачка министарка економије Бригите Циприс за немачку телевизију АРД истиче да је против трговинског рата између САД и ЕУ, али да не искључује увођење контрамера јер је то предвиђено правилима Светске трговинске организације. И немачки комитет за источноевропске економске односе сматра да би „могућност европских санкција против САД требало држати отворену као крајњу опцију” уколико фирме у Европи буду погођене.

Како је за лист „Ноје ознабрикер цајтунг” изјавио изасланик немачке владе за сарадњу са Русијом Гернот Ерлер, САД користе санкције за извоз својих енергената, отварајући радна места у земљи и јачајући свој спољнополитички утицај. Он додаје да је ово први пут да санкције против Русије нису претходно усаглашене између Вашингтона и Брисела.

Међутим, нису сви у ЕУ тако критични према новим америчким санкцијама, па тако бивши генерални секретар НАТО-а и бивши дански премијер Андерс Фог Расмусен сматра да ове америчке мере указују на одлучност Запада у ставу да би Русија требало да „плати цену” за своје акције у Украјини те да би исто то требало да уради и ЕУ. Према његовој оцени, досадашње санкције „нису зауставиле руско непријатељство”, већ Русија „копа” по источној Украјини, али и „дестабилизује западне институције и меша се у наше изборе”.

Иако на Капитол хилу тврде да овим законом желе да казне Москву због наводног мешања у америчке председничке изборе 2016. године, сумња се да Американци заправо желе да повећају извоз америчког течног гаса на европско тржиште, премда он има значајно вишу цену у односу на руски гас. И док је Пољска већ најавила да ће куповати амерички гас, мало ко верује да ће Немачка пристати да своју огромну извозно оријентисану привреду оптерети вишом ценом гаса и тиме смањи конкурентност цена својих производа на светском тржишту.

У протекле три године санкције против Русије коштале су ЕУ око 90 милијарди евра, док је трговинска размена смањена са 327 милијарди на 191 милијарду евра. Само је немачки извоз у Русију пао са 35 милијарди на 21 милијарду евра, због чега је без посла остало око 60.000 Немаца.

Још се ишчекује да ли ће амерички председник Доналд Трамп потписати усвојени закон или га вратити у Конгрес, а мало ко верује да ће Немачка и цела ЕУ ући у отворени сукоб са Америком. Као могуће варијанте превазилажења овог спора помиње се могућност да Брисел уведе регулативу којом ће заправо у ЕУ ограничити примену америчких закона ван америчке територије, али и говори се и о томе да се примене „поједине мере одмазде усаглашене са правилима Светске трговинске организације”.

Додуше, помиње се и могућност да санкције званично буду на снази, али да Трамп пристане да их не примењује уколико оне погађају интересе ЕУ. То је могуће, будући да усвојени закон заправо даје право председнику САД да под санкције стави све оне особе које планирају да уложе више од пет милиона долара годишње или милион долара једнократно у изградњу руских гасовода или пружање услуга и технологија за такве пројекте. Судећи према досадашњем односу Трампа према ЕУ, овај последњи сценарио се чини тешко изводљивим у пракси.