Dijalog o dijalogu

Otvaranje debate o predstojećem unutrašnjem srpsko-srpskom dijalogu, kojim bi trebalo da bude postignut nacionalni konsenzus o Kosovu i Metohiji, proteklih dana zauzelo je najveći prostor u domaćoj javnosti.

Koliko god opšti dogovor s kojim bi Srbija trebalo da izađe pred Albance i Evropsku uniju za sada još izgledao daleko, politički lideri, Srpska pravoslavna crkva, intelektualni krugovi na čelu sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, nevladine organizacije i drugi predstavnici društva već su izneli svoje viđenje da li bi uopšte trebalo razgovarati na tu temu i kako rešavati pitanje južne pokrajne.

 

Inicijativa predsednika Aleksandra Vučića, koji je i ranije najavljivao da će u Srbiji pokrenuti opšti dijalog o strategiji za Kosmet, zamišljena je kao pokušaj „da razrešimo kosovski Gordijev čvor, a ne da se krijemo i najteži teret ostavljamo našoj deci”. Šef države ukazao je da rešenje ne leži ni u našim mitovima i sukobima, ali ni u odricanju od svih nacionalnih interesa.

Poruke koje je Vučić uputio naišle su na različita tumačenja i van Srbije, ali i u našoj južnoj pokrajini. I to u momentu dok na Kosovu i Metohiji albanske partije ni mesec i po posle izbora ne mogu da postignu dogovor ko će oformiti vlast i da li će ona zavisiti od predstavnika Srba. Izvesno je, tek, da će Priština u Briselu svakako biti obavezna da nastavi pregovore s Beogradom, koji želi da za evropski sto izađe s jedinstvenim stavom.

Funkcioneri vladajuće koalicije ističu da takav poziv Vučića ne znači i pripremu za priznavanje kosovske nezavisnosti, kako je to protumačio deo opozicije. Potez predsednika Srbije ocenjuju kao državnički, uz uverenje da je on prvi koji je imao hrabrosti da pred domaćom javnošću pokrene ovo pitanje i da pokuša da dođe do društvenog konsenzusa. Više predstavnika opozicije, mada ne svi, najavilo je da neće prihvatiti poziv na razgovor, bilo da dolaze s građanskog ili nacionalno orijentisanog krila.

Među njima, međutim, nema jedinstvenog stava na koji bi način dalje trebalo komunicirati s kosovskim Albancima i boriti se za srpske interese i narod na Kosmetu. I da li bi uopšte trebalo da se nastave pregovori u Briselu, ili da se do sada donete odluke ponište, a novi razgovori s predstavnicima Prištine presele u Ujedinjene nacije, mada je pitanje koliko je takva opcija u ovom trenutku ostvariva s obzirom na međunarodni faktor.

Kako bi dijalog koji Aleksandar Vučić predlaže trebalo da obuhvati ne samo političke lidere, nego i najuglednije institucije u Srbiji, iz SPC su naveli da će Crkva „rado pomoći državnom vrhu”. Uz to, patrijarh Irinej uputio je apel srpskim državnicima „da ne smeju nikada da daju saglasnost na otuđenje KiM, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, a ono što se pokloni nekome, to je zasvagda izgubljeno, a Srbi i Srbija to ne smeju dozvoliti”. Da bi i akademici prihvatili učešće u dijalogu, najavili su iz SANU, što je potvrdio generalni sekretar ove nacionalne institucije. Ideja o društvenom dogovoru prihvatljiva je i za više predstavnika nevladinih organizacija, koji bi razgovore s Prištinom fokusirali na ljudska prava i pitanja pravosuđa.

Osim predloga da se povede unutrašnji dijalog, jedno od velikih pitanja prethodnih dana bilo je i kako će Albanci reagovati na pregovore koji bi posle toga usledili. Za pojedine predstavnike zvaničnog Beograda, upravo su nosioci kosovskih vlasti ti koji nisu spremni na razgovor – budući da u Prištini, ali i Tirani, kao jedinu „realnost” smatraju scenario po kojem bi Srbija priznala nezavisno Kosovo.

Upravo je Kosovo bilo jedna od tema posete Aleksandra Vučića Rimu, gde se u utorak sastao s italijanskim kolegom Serđom Matarelom i premijerom Paolom Đentilonijem. Domaćini su više puta istakli da našu zemlju doživljavaju kao stub stabilnosti, ali i da očekuju nastavak dijaloga s Prištinom i bolje odnose s Albanijom. Vučić je, govoreći o Kosmetu, naveo da je dijalog s Albancima u srpskom interesu, ali i da će biti teško da se dođe do rešenja. „Šanse su male, ali red je da pokušamo”, istakao je predsednik Srbije. Istovremeno, Matarela je poručio da Italija želi da se Srbija što pre pridruži EU i da je to jedan od osnovnih elemenata spoljne politike Rima.

Domaći političari i mediji bavili su prethodne nedelje i pokušajima Prištine da ponovo aplicira za članstvo u Unesku, posle neuspeha doživljenog 2015. godine. Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je da Kosovo nikad neće postati deo ove organizacije UN – „zbog naših prijatelja”. S druge strane, same vlasti u Prištini propustile su da prijave kandidaturu u aprilu ove godine, a nije izvesno ni da li će iskoristiti drugu priliku u oktobru, budući da još nije formirana nova kosovska vlada.

Šef srpske diplomatije govorio je i o unutrašnjem dijalogu u našoj zemlji, podsećajući da je Kosovo tema „kud god da se krene” i da to jeste pitanje koje mora da se reši. Osvrnuo se na tvrdnje da bi društveni razgovor o južnoj srpskoj pokrajini zapravo bio priprema terena za priznanje takozvane nezavisnosti i upitao ko su ti koji su to rekli. „Evo, sada imaju lepo šansu predstavnici opozicije da kažu šta hoće”, zaključio je Dačić.