„Bizmark” doplovio u Vršac

Mada je kratko učestvovao u ratnim operacijama pre nego što je potopljen, „Bizmark” je ostao zapamćen kao vrhunsko delo nacističke brodogradnje, dužine 251 i širine 36 metara. Dobio je ime po čuvenom nemačkom kancelaru, Otu fon Bizmarku (1815–1898).

– Čitav dan sam smeštao „bizmarka” na krovni nosač automobila, ne samo zbog veličine ove makete, u čiju sam izgradnju uložio godine strpljivog rada, već i zato što na putu od Minhena do Srbije nije smelo da bude rizika, priča nam gospodin Peter. – Brod, sa kojeg sam prethodno skinuo artiljerijsko oruđe, bio je u žiži interesovanja i carine i putnika na graničnim prelazima. Odahnuo sam tek kad smo „bizmark”, Biljana i ja „doplovili” do broja 12 na Selenitskom putu na Vršačkom bregu. Mada sam i dalje strepio od neprijatnih iznenađenja, s obzirom da ga je trebalo skinuti sa krova automobila i spustiti niz strmo stepenište u već pripremljenu hobi-sobu.

Peter nam kaže da je ovo treći „bizmark” koji je napravio. Ovaj je najveći i još nije završen. Za sređivanje svih detalja na brodu trebaće mu bar još dve godine rada, „i tada će biti moje životno delo”. „Zima je pravo godišnje doba za posvećivanje hobijima, pa ću završne poslove na mom bojnom brodu nastaviti krajem ove godine”.

U centralnom delu sobe, baš kako mu i priliči, razbaškario se „bizmark”, na velikom postolju, pun naoružanja napravljenog od specijalnih materijala, uglavnom svojeručno, a neke detalje je i kupio. Poneko od oruđa prekriveno je ceradom, da bude zaštićeno od pogleda „neprijatelja”, a radari su spremni za „osmatranje”, na brodu je parkiran i ratni jedan hidro-avion... Zahvaljujući Peteru, „Bizmark” je nastavio da živi. Na policama u hobi-sobi je puno istorije, tu je „usidren” i jedrenjak iz doba Rimljana.

U svom hobi-kutku Peter čuva veliku zbirku minerala, koje je sam kopao na svim kontinentima i svaki komad ima svoju priču. Na sajmu sakupljača minerala, poludragog kamenja i ruda iz celog sveta u Minhenu, istrgovao je i komad meteora, i kamenčić sa Meseca. Sa „bizmarkom” i kolekcijom od oko 500 kilograma različitih vrsta pravog rudnog bogatstva su i „Napoleonovi vojnici”, figure Amazonki i makete brodova i tenkova, koje je naš domaćin sam sastavljao, na policama je lepo sređena biblioteka, koja se odnosi na interesovanja ovog Nemca, kome se Vršac dopao za penzionerski život, a tu su i filmovi o maketarstvu i ostalim njegovim hobijima. U ovom Peterovom radnom kabinetu rađaju se nova ratna plovila i tenkovi...

Biljana se seća velike makete železnice, koju je Peter napravio ali ona nije mogla u Srbiju, jer je bila velika. Teška srca ju je prodao. Na toj maketi ne samo da su tutnjali vozovi kroz polja i tunele i preko mostova, već su i semafori radili, rampe su se spuštale i dizale, drumski saobraćaj se uporedo odvijao, skretnice su ukrštale i usmeravale vozove, kako se ne bi sudarali... „Moj Peter baš ima zlatne ruke.”

Inače, Biljana i Peter su omiljene komšije. Peter kaže da nije naučio srpski jezik, jer dosta Vrščana govori nemački jezik, „pa nisam morao da se trudim”. Oduševljen je arhitekturom i prelepim vršačkim kapijama. Ali, nikako da shvati zašto im vlasnici kuća ne posvećuju dovoljno pažnje.