Kako se leče srpske diplomate

Zakonom o spoljnim poslovima predviđena su istovetna prava u pogledu zdravstvenog osiguranja kako za diplomatu tako i za članove njegove porodice – supružnik, maloletna deca, bračna, vanbračna, usvojena dece, pastorčad, štićenici i hranjenici na redovnom školovanju do navršene 26. godine života. Svi oni, kaže zakon, imaju pravo na „naknadu troškova za osnovno zdravstveno osiguranje prema propisima zemlje u kojoj diplomata radi, ako ostvarivanje ovog prava nije obezbeđeno međunarodnim ugovorom”. Pri tome su, prema našim saznanjima, u povoljnijem položaju porodice diplomata u onim zemljama sa kojima Srbija ima sklopljene međudržavne sporazume o zdravstvenom osiguranju jer je njima obuhvaćen daleko veći broj zdravstvenih usluga od osnovnog paketa koji je na raspolaganju onima koji borave u državama sa kojima nema tog sporazuma.

Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa i da za ovo lečenje u inostranstvu mora da se dobije odgovarajuća potvrda. A ona se izdaje na osnovu utvrđenog zdravstvenog stanja osiguranika to jest diplomate, odnosno člana njegove uže porodice, o čemu ocenu daje prvostepena lekarska komisija.

Međutim, nisu u istom položaju ni svi bračni drugovi srpskih diplomata. Oni koji su zaposleni, tokom boravka sa supružnikom, moraju da „zamrznu” radni odnos. Tu i nastaje problem jer, čim im počne mirovanje radnog odnosa, gube pravo na zdravstveno osiguranje u Srbiji. Nezaposleni supružnici pak budući da su inače osigurani preko bračnog druga zaposlenog u Ministarstvu spoljnih poslova i dalje kao i njihov bračni drug imaju pravo na knjižicu, a samim tim i lečenje u Srbiji i za vreme boravka u inostranstvu.

Zaposlena supruga jednog diplomate kaže da je situacija do 2013. godine bila drugačija i da su imali pravo na lečenje u zemlji.

„Država nam je onemogućila da se lečimo u našoj zemlji. Krše se osnovna ljudska prava. Teraju nas da mesečno plaćamo sami 2.400 dinara da bismo imali zdravstvenu knjižicu, pa moramo nekoga da ovlastimo da nam mesečno uplaćuje taj novac. Oni ne shvataju da nas država šalje u ambasade i generalne konzulate u svetu i da mi nismo turisti. Diskriminisani smo svi mi kojima u Srbiji miruje radni staž dok živimo u drugoj zemlji”, ogorčena je supruga ovog diplomate. Ona tvrdi i da se zato dešava da se supružnici diplomata koji rade u privatnim firmama dogovore sa vlasnicima da raskinu radni odnos pa kada se vrate u zemlju, opet dobiju isti posao.

Da supružnici moraju da plaćaju zdravstveno osiguranje, potvrdio nam je i jedan ambasador. Prema njegovim rečima, svakih šest meseci njegova supruga, kojoj miruje staž u firmi, uplaćuje oko 15.000 dinara kako bi mogla da se nesmetano leči u Srbiji.

U Ministarstvu spoljnih poslova kažu za „Politiku” da je odredbama Zakona o radu propisano da bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u diplomatska, konzularna i druga predstavništva ima pravo na mirovanje prava i obaveza koje se stiču na radu i po osnovu rada.

„Zakonom o spoljnim poslovima dalje je definisano da za vreme trajanja rada u diplomatsko-konzularnom predstavništvu, supružnik zaposlenog ima pravo na uplatu penzijskog i invalidskog osiguranja iz sredstava ministarstva, pod uslovom da je bio zaposlen ili registrovan kod nadležne službe za zapošljavanje pre odlaska u inostranstvo. Ovom pravnom regulativom nije regulisana uplata doprinosa za zdravstveno osiguranje za supružnike koji sa zaposlenim odlaze u inostranstvo”, stoji u odgovoru ministarstva na naše pitanje o pravima supružnika diplomata.

Pojašnjavajući zašto zaposleni supružnici nemaju pravo na knjižicu u zemlji, ukoliko sami ne uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje, u MSP-u kažu da „s obzirom na to da lice kome miruju prava i obaveze koje se stiču po osnovu rada, biva odjavljeno sa zdravstvenog osiguranja, odnosno preduzeće u kome je zaposleno mora izvršiti njegovu odjavu nakon donošenja rešenja o mirovanju, takvo lice se može uključiti u obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa članom 23 Zakona o zdravstvenom osiguranju po kome sama lica plaćaju doprinose iz svojih sredstava u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje”.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje objašnjavaju za naš list da nema nikakve prepreke ni u njihovim pravilnicima ni u instrukcijama da plaćanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje obavi neko treći. U ovom slučaju, Ministarstvo spoljnih poslova.

„Bitno je da se u dokazu o izvršenom plaćanju doprinosa (izvod iz banke) jasno vidi za koga se obavlja uplata doprinosa i da je svrha uključivanje u obavezno zdravstveno osiguranje. Uplata mora da se obavi na račun i u iznosu koji u rešenju utvrdi ispostava prema prebivalištu osobe. Napominjemo da prijavu na zdravstveno osiguranje u ovom slučaju mora da obavi lično ta osoba. Ali, nema nikakvih problema da plaćanje doprinosa, umesto fizičkog lica, pod određenim uslovima, može da uradi drugo pravno ili fizičko lice”, naglašavaju u RFZO-u.

Dakle, nema prepreke da MSP uplaćuje doprinose i zaposlenim supružnicima diplomata, ali je očigledno odluka da se to ne radi. Mnogi među onima koji su sada primorani da sebi uplaćuju doprinose smatraju to diskriminacijom u odnosu na nezaposlene supružnike. Ukoliko žele da se leče u Srbiji, ipak će morati mesečno da izdvoje 2.400 dinara.