Obmana zvana Bernar Anri Levi

To nije prvi put da se gnev francuskog filozofa usmeri na ovaj list. Njegove emotivne izlive koji su prešli u lažne optužbe protiv bivšeg direktora lista Bernara Kasena, koga je doveo u vezu sa ekstremnom desnicom, francusko tužilaštvo je ocenilo kao „neosnovane”, navodeći potpuni nedostatak „ozbiljnosti” u obrazloženju presude iz 2013. godine po kojoj je proglašen krivim za javnu klevetu.

O ozbiljnosti sa kojom Levi barata činjenicama, bilo u redovnim kolumnama u uticajnom nedeljniku ili u svojim knjigama koje objavljuje na svake dve godine, svedoče brojni tekstovi u francuskoj štampi. Nije samo „Mond diplomatik” beležio primere njegove površnosti, proizvoljnosti i ostrašćenosti koja zamagljuje analize u koje se upušta. Levi je već četrdesetak godina predmet parodije i sarkastičnih opaski koje su mu upućivali različiti intelektualci na francuskoj sceni, od Remona Arona, Žila Deleza do Alena Badjua. To, međutim, nije umanjilo njegovu ambiciju „medijskog filozofa” koji se pita o svemu. Za one koji ga kritikuju našao je jednostavnu formulu da ih diskredituje, optužujući ih za nacizam, antisemitizam i antiamerikanizam.

Među svoje neprijatelje, pored „Monda diplomatika”, Levi ubraja i američkog intelektualca Noama Čomskog, koga naziva „manijakalnim negacionistom”, reditelja Majkla Mura, koji je za njega „varijacija na temu starih izolacionističkih, populističkih, ultranacionalističkih i šovinističkih ideja Peta Bjukenona i drugih američkih ekstremnih desničara” ili Žaka Deridu i Slavoja Žižeka, koga naziva „levičarem marginalcem koji ponavlja da nas samo nacista može spasiti”.

Setimo se samo kako je nedavno nazvao „malim fašistima” mladiće iz redova leve levice koji su mu u Beogradu bacili tortu u lice, što je bio poslednji u nizu sličnih iskazivanja nezadovoljstva njegovom ulogom na međunarodnoj sceni koju mnogi smatraju opasnom.

Za antiamerikanizam optužuje, recimo, kritičare američkih multinacionalnih kompanija i banaka poput „Goldman Saksa” i njihove uloge u globalnoj ekonomskoj krizi. Njegov atlantizam, koji demonstrira bliskim vezama sa američkim establišmentom, na prvom mestu sa Klintonovima, doneo mu je titulu jednog od sto „ključnih međunarodnih mislilaca 2009. godine” prema američkom časopisu “Forijen polisi”, gde se našao na trideset prvom mestu kao prvi Francuz. Amerikance je naročito osvojila njegova kritika francuske levice (iz čijih redova je, inače, potekao) koja je, prema njemu, „napustila svoje ideje jednakosti u korist impulsivne i opasne mržnje kapitalizma, Amerike, Izraela i Jevreja – mržnja koja je tera da se udružuje po principu ‘neprijatelj mojih neprijatelja’…”

To je i linija napada na „Mond diplomatik”, koji ga opisuje kao „prijatelja milijardera, liberala, proamerikanca, mudrog gospodara neizmernog bogatstva i veterana intelektualnog šou-biznisa”, predstavnika sistema koji poziva na borbu sa svoje sofe na bulevaru Sen-Žermen.

Citira se i britanski istoričar Peri Anderson koji se analizirajući „krah” francuske misli zainteresovao za „pažnju koja je u francuskoj javnoj sferi posvećena ovom velikom glupanu, uprkos bezbrojnim dokazima o njegovoj nesposobnosti da pravilno shvati činjenicu i ideju”.

Njegove pohode po svetu u odbranu „pravedne stvari” od zlih diktatora koji sprečavaju napredak demokratije, gde odmetnicima na strani „dobra” pritiče u pomoć Severnoatlantski savez, porede se sa avanturama strip-junaka Tentena.

Lista njegovih promašaja je dugačka. Od Bosne, Avganistana, Alžira, Venecuele, Kube, Iraka, Libije, Levi je omanuo u gotovo svim svojim analizama, pokazuje dosije „Monda diplomatika”. „Vreme prolazi, besmislice se talože i ostaju”, napisao je autor teksta o filozofu „nerđajućeg narcizma”.

Ali ni to, kao ni serija knjiga koje demaskiraju njegove metode, nije mu zatvorilo vrata Jelisejske palate, u kojoj su ga primali Fransoa Miteran, Žak Širak, Nikola Sarkozi i Fransoa Oland, kao da ni jedna vlast u Francuskoj ne može da se zamisli bez njega. Ponekad bi mu predsednici poverili misije, Miteran u Bosni, Širak u Avganistanu, Sarkozi u Libiji, poput ministra spoljnih poslova iz senke.

Zašto se onda žesti? Objavljivanje tekstova na internetu, koji su lako dostupni širom sveta, ima mnogo veći domet. „Internet je (Levijeva) Ahilova peta. Svako ko želi da se informiše o čoveku koji se nikad nije prevario dobija gomilu kritičkih referenci u sekundi, dok pohvale, često iz mejnstrim medija, tavore na dnu liste”, piše „Mond diplomatik”.