Novi pokušaj Kosova da uđe u Interpol

Ovakav scenario je već viđan ranije, pre svega u odnosima Hrvatske, BiH i Srbije. Najveći problem je pravila Hrvatska, koja je svojevremeno raspisala poternice za više hiljada pripadnika nekadašnje JNA poreklom iz Srbije zbog sumnje da su učestvovali u ratnim zločinima. Vremenom se pokazalo da je u tome bilo mnogo zloupotreba, da je bilo dosta nevinih ljudi koji su, kao žrtve odmazde, lažno optuživani za navodne zločine.

Iako se sada strahuje od ponavljanja istog scenarija, jedna rezolucija Interpola može da spreči ovakve zloupotrebe. Problem je što se ta rezolucija odnosi na sukobe u Hrvatskoj i BiH, te se ne može znati da li će se primenjivati u slučaju eventualnog prijema Kosova. Na Generalnoj skupštini Interpola u Singapuru, 2010. godine, doneta je Rezolucija koja se odnosi na raspisivanje međunarodnih poternica u vezi sa ratnim zločinima na prostoru bivše SFRJ. Tom rezolucijom predviđeno je da država A ne može raspisati poternicu bez saglasnosti države B, ukoliko je osoba državljanin države B. To znači da niko neće moći da raspisuje poternice protiv državljana Srbije ukoliko se Srbija s tim ne saglasi.

Ipak, u slučaju penzionisanog generala Momira Stojanovića, koga je na poternicu stavio Unmik, na zahtev prištinskih vlasti, to nije odmah primenjeno, te bi strahovanja zbog mogućih zloupotreba mogla da se obistine.

Dodatno uznemirenje u srpskoj policiji izazvala je i mogućnost da će eventualnim ulaskom Kosova u Interpol vlasti u Prištini dobiti mogućnost uvida u sve poternice koje su raspisane protiv ljudi poreklom iz južne srpske pokrajine. U policiji, ali i u drugim bezbednosnim službama, odavno raspolažu podacima o vezama političkih lidera iz Prištine i organizovanog kriminala, pa bi omogućavanje uvida u te podatke moglo da kompromituje mnoge istrage koje se vode u međunarodnim okvirima.

S druge strane, pitanje je može li Kosovo uopšte biti primljeno u Interpol i kolike su realne šanse vlasti u Prištini da pristupi u članstvo.

Princip koji je do sada Interpol primenjivao jeste da je članstvo u UN uslov za članstvo u ovoj međunarodnoj organizaciji. U praksi se to poštovalo, s izuzetkom Severne Koreje, koja ima stolicu u UN, ali ne i u Interpolu. I za vreme postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore vlasti u Podgorici pokušale su da dobiju samostalno mesto u ovoj organizaciji, ali su odbijene upravo s obrazloženjem da nisu u članstvu UN.

Dodatna pogodnost za Srbiju sastoji se u tome da se odluka o prijemu donosi većinom od dve trećine prisutnih članova, te je pitanje koliku zaista međunarodnu podršku imaju vlasti u Prištini. Prošli put kad su pokušali, nisu uspeli.

Zvaničnih reakcija iz Beograda na najavu Kosova da će se kandidovati za članstvo za sada nema. Jedino je državni sekretar MUP-a Srbije Biljana Popović Ivković objavila juče tekst na internetu kao reakciju na izjavu opozicionog lidera Saše Jankovića. On je za TV N1 rekao da je Srbiji valjda u interesu da Kosovo bude primljeno u Interpol, ako se Interpol bori protiv kriminala.

„Šta mi imamo od sprečavanja ulaska u Interpol, u međunarodnu policijsku organizaciju? Dakle, nećemo poturati nogu nikome. Konačnih rešenja nema. Hajde da budućnost opredeli najbolji okvir za život ljudi. U ovom trenutku sve drugo je političarenje”, dodao je Janković.

Biljana Popović Ivković uputila je u svom reagovanju niz pitanja Jankoviću, aludirajući na mogućnost da se sa lažnim optužbama na poternicama nađu svi oni koji su se borili na Kosovu.

„Želite da ih teroristi iz OVK uz dva lažna svedoka mogu proglasiti lažnim zločincima i staviti na poternice sveta? Želite da probudite bol časnih policajaca i njihovih porodica, raseljenih i prognanih? Želite da žive u strahu od novih progona, želite jauk i tugu njihove dece?”, upitala je Biljana Popović Ivković.