Нови покушај Косова да уђе у Интерпол

Овакав сценарио је већ виђан раније, пре свега у односима Хрватске, БиХ и Србије. Највећи проблем је правила Хрватска, која је својевремено расписала потернице за више хиљада припадника некадашње ЈНА пореклом из Србије због сумње да су учествовали у ратним злочинима. Временом се показало да је у томе било много злоупотреба, да је било доста невиних људи који су, као жртве одмазде, лажно оптуживани за наводне злочине.

Иако се сада страхује од понављања истог сценарија, једна резолуција Интерпола може да спречи овакве злоупотребе. Проблем је што се та резолуција односи на сукобе у Хрватској и БиХ, те се не може знати да ли ће се примењивати у случају евентуалног пријема Косова. На Генералној скупштини Интерпола у Сингапуру, 2010. године, донета је Резолуција која се односи на расписивање међународних потерница у вези са ратним злочинима на простору бивше СФРЈ. Том резолуцијом предвиђено је да држава А не може расписати потерницу без сагласности државе Б, уколико је особа држављанин државе Б. То значи да нико неће моћи да расписује потернице против држављана Србије уколико се Србија с тим не сагласи.

Ипак, у случају пензионисаног генерала Момира Стојановића, кога је на потерницу ставио Унмик, на захтев приштинских власти, то није одмах примењено, те би страховања због могућих злоупотреба могла да се обистине.

Додатно узнемирење у српској полицији изазвала је и могућност да ће евентуалним уласком Косова у Интерпол власти у Приштини добити могућност увида у све потернице које су расписане против људи пореклом из јужне српске покрајине. У полицији, али и у другим безбедносним службама, одавно располажу подацима о везама политичких лидера из Приштине и организованог криминала, па би омогућавање увида у те податке могло да компромитује многе истраге које се воде у међународним оквирима.

С друге стране, питање је може ли Косово уопште бити примљено у Интерпол и колике су реалне шансе власти у Приштини да приступи у чланство.

Принцип који је до сада Интерпол примењивао јесте да је чланство у УН услов за чланство у овој међународној организацији. У пракси се то поштовало, с изузетком Северне Кореје, која има столицу у УН, али не и у Интерполу. И за време постојања Државне заједнице Србије и Црне Горе власти у Подгорици покушале су да добију самостално место у овој организацији, али су одбијене управо с образложењем да нису у чланству УН.

Додатна погодност за Србију састоји се у томе да се одлука о пријему доноси већином од две трећине присутних чланова, те је питање колику заиста међународну подршку имају власти у Приштини. Прошли пут кад су покушали, нису успели.

Званичних реакција из Београда на најаву Косова да ће се кандидовати за чланство за сада нема. Једино је државни секретар МУП-а Србије Биљана Поповић Ивковић објавила јуче текст на интернету као реакцију на изјаву опозиционог лидера Саше Јанковића. Он је за ТВ Н1 рекао да је Србији ваљда у интересу да Косово буде примљено у Интерпол, ако се Интерпол бори против криминала.

„Шта ми имамо од спречавања уласка у Интерпол, у међународну полицијску организацију? Дакле, нећемо потурати ногу никоме. Коначних решења нема. Хајде да будућност определи најбољи оквир за живот људи. У овом тренутку све друго је политичарење”, додао је Јанковић.

Биљана Поповић Ивковић упутила је у свом реаговању низ питања Јанковићу, алудирајући на могућност да се са лажним оптужбама на потерницама нађу сви они који су се борили на Косову.

„Желите да их терористи из ОВК уз два лажна сведока могу прогласити лажним злочинцима и ставити на потернице света? Желите да пробудите бол часних полицајаца и њихових породица, расељених и прогнаних? Желите да живе у страху од нових прогона, желите јаук и тугу њихове деце?”, упитала је Биљана Поповић Ивковић.