I laboratorije prave greške

 „Gre­ške se de­ša­va­ju“, pro­ko­men­ta­ri­sao je Ti­mo­ti Kar­man, ko­me je od­mah po­sle ovih sa­zna­nja uklo­nje­na pro­sta­ta, pi­še „Nju­jork tajms”. Ova­kve gre­ške, me­đu­tim, de­ša­va­ju se da­le­ko če­šće ne­go što se mi­sli: pre­li­mi­nar­ne stu­di­je uka­zu­ju da sva­ke go­di­ne hi­lja­de pa­ci­je­na­ta bu­de po­gre­šno oba­ve­šte­no pri­li­kom bi­op­si­je ko­jom se utvr­đu­je rak. To­kom ve­li­kog kli­nič­kog is­tra­ži­va­nja spro­ve­de­nog 2011. go­di­ne utvr­đe­no je da dva pa­ci­jen­ta, ko­ji­ma je ope­ra­ci­jom uklo­nje­na pro­sta­ta, uop­šte ni­su ima­la rak.

To se, ka­žu struč­nja­ci, mo­že iz­be­ći no­vom teh­no­lo­gi­jom osta­vlja­nja DNK pa­ci­jen­ta na sva­kom uzor­ku uze­tom u la­bo­ra­to­ri­ji. Ove usta­no­ve, me­đu­tim, ne že­le da pri­hva­te no­vi na­čin uzi­ma­nja uzo­ra­ka jer sma­tra­ju da su gre­ške ma­lo­broj­ne a po­me­nu­ti te­sto­vi sku­pi. Prav­da­ju se i ti­me da se u la­bo­ra­to­ri­ja­ma vi­še pu­ta pro­ve­ra­va od­re­đe­ni uzo­rak. Dr Džon Faj­fer, za­me­nik na­čel­ni­ka ode­lje­nja imu­no­lo­gi­je i kli­nič­kih is­tra­ži­va­nja u Ško­li me­di­ci­ne Uni­ver­zi­te­ta Va­šing­ton u Sent Lu­i­su, ipak ni­je uve­ren da la­bo­ra­to­ri­je či­ne sve što mo­gu. „Pro­ve­re ko­je se oba­vlja­ju pri­li­kom uzi­ma­nja uzo­ra­ka ne is­klju­ču­ju ljud­sku gre­šku.

Sva­ke go­di­ne mi­li­o­ni pa­ci­je­na­ta da­ju uzor­ke za bi­op­si­ju. Da li dru­štvo stvar­no mi­sli da ne tre­ba da re­a­gu­je iako se ova­kve gre­ške de­ša­va­ju?”, pi­ta ovaj dok­tor. Go­di­šnje se u SAD oba­vi vi­še od 800.000 bi­op­si­ja pro­sta­te, a pa­to­lo­zi ot­kri­va­ju gre­ške u la­bo­ra­to­ri­ja­ma go­to­vo stal­no. Ve­ći­na njih je oči­gled­na pa se la­ko pri­me­te – na pri­mer ka­da je na uzor­ku tki­va sa plu­ća na­zna­če­no da je uzet sa mo­zga. Ali ima i onih gre­ša­ka ko­je ni­ko ne pri­me­ti – ka­da se za­me­ne dva uzor­ka tki­va sa istog or­ga­na. Ovaj le­kar utvr­dio je da po­sto­je dve vr­ste naj­če­šćih gre­ša­ka – pot­pu­na i par­ci­jal­na za­me­na uzo­ra­ka – ka­da će­li­je uze­te sa or­ga­na jed­nog pa­ci­jen­ta do­spe­ju me­đu tki­vo dru­gog pa­ci­jen­ta ko­je je uze­to za bi­op­si­ju. Baš zbog ta­kvih gre­ša­ka, sma­tra dr Faj­fer, va­žno je uči­ni­ti sve da do ova­kvih gre­ša­ka ne do­la­zi.

A na­čin kon­tro­le za ko­ji se za­la­žu struč­nja­ci je jed­no­sta­van – iz pa­ci­jen­to­vih usta uzi­ma se uzo­rak za DNK ana­li­zu i re­zul­tat sa bar-ko­dom se ša­lje u „Strand di­jag­no­stik”, kom­pa­ni­ju ko­ja se ba­vi is­pi­ti­va­njem uzo­ra­ka za bi­op­si­ju. Isti bar-kod sta­vlja se i na uze­ti uzo­rak tki­va za ana­li­zu. Ako se po­ka­že da na uzor­ku po­sto­je ma­lig­ne će­li­je, pa­to­log ša­lje tki­vo ko­je je ana­li­zi­rao u po­me­nu­tu kom­pa­ni­ju i ta­mo se la­bo­ra­to­rij­ski po­tvr­đu­je da li DNK uzo­rak od­go­va­ra uzor­ku uze­tom za bi­op­si­ju. Uko­li­ko se oni ne po­kla­pa­ju, ja­sno je da je do­šlo do za­me­ne.