Pohvale gode, kritike koriste

Tako je u svim zemljama koje duže imaju ovu instituciju nego mi, naglašava Pašalić u razgovoru za „Politiku”. Ranije je već rekao da se preporukama i savetima često ne može mnogo postići, pa se nameće pitanje da li onda zaštitnik građana treba da ima veća ovlašćenja u izricanju sankcija.

– Kad sam to rekao, mislio sam da preporuke često nisu najdelotvornije. Najoptimalnija je medijacija, kontakt između „sukobljenih” strana. Zaštitnik građana je tu posrednik koji treba da reši te stvari ako može bez dolaska u fazu preporuka. A kada dođemo do krajnje faze, a to su sankcije, da se vidi da li postoji mogućnost i do koje mere treba uvesti sankciju, da se zaštitnik građana ne bi opteretio da radi posao nekog drugog državnog organa. I da to, normalno, ne bi uticalo na ono što je i predviđeno da bude zaštitnik građana, a to je prvo da deluje svojim autoritetom.

Mislite li da ćete uspeti da izgradite takav autoritet, s obzirom na početak vašeg mandata? Opozicija i deo medija su vas dočekali na nož, isplivalo je štošta, od godina studiranja, proseka ocena, do nekakve priče o striptiz baru...

Ništa nije isplivalo s obzirom na to da taj deo moje biografije stoji na sajtu Prekršajnog apelacionog suda sedam godina, a pre toga na sajtu organa za prekršaje dve godine. Što se tiče „dočekivanja na nož”, volim da kažem – oni koji su me predložili i koji su govorili lepo o meni, njih je stvarno bilo prijatno slušati, one koji su bili protiv mog izbora i koji su govorili „loše” o meni bilo je korisno slušati. Da odgovorim konkretno na pitanje, ne smatram da će to uticati na moj autoritet. Autoritet se gradi godinama upornim radom i rezultatima tog rada. Navikao sam na to i ništa mi to nije strašno. A što se tiče striptiz kluba – nikada nisam bio vlasnik, suvlasnik, nisam imao nikakvih, ni faktičkih ni pravnih udela na teritoriji Beograda, Srbije ili na teritoriji one ranije Jugoslavije. Neću da ulazim u to, niti mi je značajno, ko je to plasirao i s kojim ciljem.

Kada govorite o potrebi izgradnje autoriteta ove institucije, da li to znači da Saša Janković nije imao dovoljan autoritet?

O tome ne bih da govorim. On je sada politička ličnost. Držeći se striktno Zakona o zaštitniku građana, u članu 10 a, zaštitniku građana i njegovim zamenicima nije dozvoljeno da daju političke izjave. Govoriti o političkoj ličnosti je već davanje političke izjave. A nikada ne možete dovoljno da izgradite autoritet ako ne postoji inicijativa koja se odnosi na stalne promene nabolje. Tek onda ćete dobiti pravu meru autoriteta.

Ako ne možete da govorite o Jankoviću jer je politička ličnost, da li to znači da u budućnosti nećete govoriti ni o premijeru, predsedniku, ministrima...? I oni su političke ličnosti.

Tako je, oni jesu političke ličnosti, ali su i funkcioneri i zbog toga je potrebna izmena i dopuna Zakona, potreban je balans, a to je govoriti o funkcionerima kroz ono što oni rade, a ne o njima kao o ličnostima. Dakle, o njihovim konkretnim akcijama, delatnostima, postupcima.

Možete li makar da kažete da li smatrate da su poznati slučajevi Savamala i Parada ponosa dobro vođeni?

Što se tiče slučajeva u ovoj instituciji, za mene su svi slučajevi u zaštitniku građana isti. Oni jesu medijski interesantni, najvećim delom je to ono što je targetiralo te slučajeve, ali kao što sam radio u sudu – bilo je i tu medijski interesantnih slučajeva, ali ih nisam izdvajao, nego su svi bili podjednako tretirani – tako će biti i ovde.

Da li ćete možda ipak s posebnom pažnjom u nastavku pratiti upravo ova dva slučaja, budući da su izazvala toliku pažnju i polemiku u javnosti u prethodnom periodu?

Pratiću sve slučajeve podjednako, pa i te. A što se tiče samog događaja, vrlo dobro znate da je tom problematikom bave nadležna tužilaštva i sudovi. Opet se pozivam na Zakon, u ovom trenutku zaštitnik građana nema ingerenciju nad sudovima, odnosno, ne može da kontroliše sudove i tužilaštvo. Možda će se to u budućem periodu izmeniti.

Ali, MUP nije postupio po preporuci zaštitnika građana da otkrije ko je dao nalog da se policija one noći ne odazove na poziv građana?

MUP nije postupio ima tome više od godinu dana. Sredstvo koje je stajalo na raspolaganju je navedeno u članu 20. Zakona o zaštitniku građana, a to je javno traženje razrešenja funkcionera. Tome ima godinu i po dana, ja sam ovde samo 14 dana. To vam dovoljno govori.

I niko nije tražio, pa nećete ni vi?

Ja ne kažem da neću raditi ono što mi je po zakonu obaveza da uradim. Naprotiv. Moja mera su zakon i Ustav.

Promena Zakona je i način da se ostvari vaša želja da imate manju platu?

Ako na aproprijaciji za plate zamenici i zaštitnik građana, znači nas petoro, imamo jednu trećinu od ukupnog fonda plata, a 90 zaposlenih dve trećine, ako je prosečna plata zaposlenih u ovoj instituciji pet puta manja od plate zaštitnika građana, ako imate instituciju koja treba da kontroliše druge institucije, što znači da bude kadrovski dobro osposobljena, onda morate da imate ako ne najbolje a ono zaista kvalitetne ljude. Ne kažem da ih ovde nema, naprotiv, ima ih. Pitanje moje plate je moj lični čin, ono se odnosi samo na mene...

Ne i na vaše zamenike?

Ne. Na taj način sam hteo da skrenem pažnju na ovo što sam vam prethodno rekao. Plata zaštitnika građana jeste regulisana zakonom, članom 36, ali tamo stoji da zaštitnik građana „ima pravo” na platu predsednika Ustavnog suda. Kad kažete da neko ima pravo to ne znači da on uvek mora da se koristi svojim pravom.

A šta još želite da poručite kada kažete da je plata zaštitnika građana nepristojno visoka? Da li treba da se osete prozvanim ili povređenim guvernerka NBS, ljudi iz Kontrole letenja, druge nezavisne kontrolne institucije, predsednik i sudije Ustavnog suda...?

Ne znači to. Govorim samo o instituciji na čijem sam čelu, želeći da promovišem instituciju. Ovo nije demagogija, institucija je ta koja treba da jača, ona je bitna, a ne personalna rešenja. Dakle, bavim se sopstvenom institucijom koja ima za cilj da štiti široku oblast ljudskih prava i želim da to podignem na najveći mogući nivo. A drugim institucijama neka se bave drugi.

Kad pominjete kadrove u ovoj instituciji, da li ste već nešto menjali?

Ne.

Poverenik Rodoljub Šabić, s kojim treba da se dogovorite o zajedničkom kandidatu za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da neće odustati od ranijeg predloga da to bude Vida Petrović Škero. Možete li se dogovoriti?

Kad ljudi sednu i iznesu argumente do nekog zaključka će se svakako doći. Gospodin Šabić je do skoro bio na odmoru, ja ću ga kontaktirati i mi ćemo sesti i razgovaraćemo o tome.

Optimista ste?

Uvek sam bio optimista.

Zanimljiva činjenica u vezi s vama je da ste „preživeli” reformu pravosuđa, bili ste predsednik Prekršajnog apelacionog suda u vreme vlasti DS-a pa posle za vreme SNS-a. Neki misle da je to znak vašeg kvaliteta i sposobnosti, drugi – vaše prilagodljivosti, kao što se s tim dovodi u vezu i vaš prelazak iz skupštine Crvene zvezde u skupštinu Partizana...

Kad kažete prilagodljivost, smatram da to nije loša osobina, ako nije u cilju sopstvenog probitka. Ako je u cilju institucije na čijem čelu se nalazite i čiji razvoj želite, onda to ima sasvim drugo tumačenje. Uostalom, dobronamerni će, ako pažljivo čitaju moju biografiju, videti šta su moji saradnici zajedno sa mnom učinili za Prekršaje. Kad sam došao, to je bio jedan organ gde su i sudije i oni koji su rukovodili mogli biti smenjeni, kako smo se mi šalili, svakog četvrtka na sednici vlade. Sada su prekršajni sudovi deo pravosudnog sistema. Jedino što nisam uspeo da promenim, ali iza mene ostaju bolji od mene, oni će to promeniti – to je da se izjednače s platama sa ostalim sudijama.

Šta vam je bila osnovna motivacija da se prihvatite funkcije zaštitnika građana?

Kao što u sudskim postupcima često volim da izvršim medijaciju i pomirim ljude tamo gde je to moguće (ne govorim o kaznenim postupcima), tako mislim da taj neki jaz koji postoji treba pokušati rešiti mirnim putem. Nije ni meni problem, verujte, da javno istupam s nečim što je medijski interesantno. Ovde je mnogo slučajeva, lako ih je probrati i sebe eksponirati na taj način. Ali ne znam koliko je to dobro za građane Srbije, odnosno za instituciju zaštitnika građana.

Svesni ste da će takav stav mnogi protumačiti kao najavu da se nećete sukobljavati s vlastima?

Ko hoće da gleda, sluša i da razume – razumeće.

O pravima radnika

Da li možete da povedete više računa o pravima radnika u Srbiji, možete li da pomognete da ti ljudi imaju neki pristojniji tretman?

Pravo na rad je pravo koje je garantovano Ustavom, kao i sva ostala prava. Meni je vrlo značajno to pravo i mislim da mu treba posvetiti veću pažnja. Građani u pritužbama zaštitniku građana ukazuju na povlašćene poslodavce koji ne izvršavaju svoje obaveze isplate zarada i doprinosa za socijalno osiguranje. Veliki broj radnika u Srbiji radi na crno, a položaj radnika, kako navode u pritužbama, dodatno otežava i neefikasno postupanje inspekcije rada i nedovoljno razvijena saradnja organa nadležnih za zaštitu prava po osnovu rada i socijalnog osiguranja. Pri tom, možemo govoriti i o položaju samih poslodavaca. U ovoj zemlji postoji registrovano blizu 240.000 preduzetnika, koji obično nemaju više od nekoliko zaposlenih, ali opet dolazimo do broja od milion građana Srbije koji rade. Njihov tretman kod poslodavaca, bez obzira na to koliko je taj poslodavac veliki, značajan, na svaki način značajan, treba podjednako tretirati. Zaštitnik građana će se u budućem periodu baviti i ovim problemom, ali tek kad bude imao jasne parametre.