Makron se sprema da oslabi radnička prava

Socijalisti su prošle godine načinili presedan glasavši po ovom pitanju protiv odluka sopstvene vlade. Ipak, sada su poslanici francuskog parlamenta, izveštava „Frans 24”, ovlastili predsednika da izmeni taj zakon koliko u septembru, naravno, nakon pregovora sa sindikatima.

Istina, u parlamentu ubedljivu većinu čine poslanici regrutovani iz vladajuće Makronove partije. Oni su odrešili ruke svom predsedniku da najzad učini ono što je pokušao i njegov prethodnik Fransoa Oland – da smanji nezaposlenost po cenu toga da firmama omogući lakše otpuštanje, ali i jednostavnije primanje radnika.

Olandov učinak na ovom polju bio je takav da je naposletku javnost tvrdila da u zemlji više ne postoji levica već samo levičarski nastrojeni pojedinci. Nacrt izmena zakona o radu, osim što je gotovo uništio socijaliste, ujedno je Olandu skresao rejting toliko da je iz Jelisejske palate otišao kao najnepopularniji predsednik u istoriji. Francuski profesor političkih nauka Žerar Grunberg situaciju je tada u „Njujork tajmsu” nazvao „čistim ludilom”. Bio je to veran prikaz onoga što se dešavalo u zemlji svega godinu dana pred predsedničke izbore. Tamošnja štampa pisala je lane da je predsednik, dirajući u francusku svetinju (zakon o radu), sebi ispisao „smrtnu kaznu”. Da li je, ostavivši Makronu u nasleđe ovaj košmarni poduhvat, Oland i njemu ispisao istu sudbinu?

Makron je odlučan da ide putem koji je zacrtao u kampanji s namerom da ne ponovi neslavne avanture svojih prethodnika. Ali, kako Francuzi drže da je posao osnovno ljudsko pravo garantovano u preambuli ustava, koje bi im najavljene izmene zakona oduzele, reklo bi se da su ove reforme prvo i možda najopasnije političko minsko polje kroz koje će morati da prođe mladi predsednik.

U ovoj nameri bivši investicioni bankar uživa podršku Nemačke koja je takvim reformama započela evropski trend u regulisanju radnih odnosa (od Berlina do Atine) i na taj način uspela da smanji nezaposlenost. Francuska je poslednji bastion klasičnog evropskog pogleda na zakon o radu, koji je podrazumevao mnogo veću sigurnost zaposlenih.

Istina, Berlin i MMF su u ovoj nameri podržavali i Olanda. Možda će Makron biti sposobniji od svog prethodnika, ali agencija Blumberg zaključuje da ne mora pritom sebi da dodatno otežava posao. Pod tim se misli na to da je sindikatima i opoziciji otvoren prostor da na predsednika „pucaju”, jer je ovu škakljivu oblast poverio Mirijel Peniko. Pre nego što je postavljena za ministarku rada, ona je, kao direktorka za ljudske resurse firme „Danone”, devedesetih godina srezala oko 900 radnih mesta i, kako piše Blumberg, na berzama za nešto više od tri godine napravila oko 4,8 miliona evra.

Blumberg izveštava da su njene prethodne aktivnosti zapale za oko predsednikovim protivnicima podstrekujući ih na žestok otpor njegovim planovima da smanji otpremnine i prava koja su Francuzi uživali u kolektivnim ugovorima. Direktor anketne grupe „Ifop” Žerom Furke ocenjuje da će uloga ministarke biti esencijalna u testiranju predsednikovih sposobnosti da ispuni predizborna obećanja jer će njena pojava uticati na sposobnost vlade da pregovara sa sindikatima.

„Što je tvrđi vladin stav, to je veći rizik da će javno mnjenje krenuti protiv protivnika reformi”, veruje Furke.

Ipak, Makron je nepokolebljiv u nameri da firmama obezbedi više moći u pregovorima sa zaposlenima o uslovima rada. Uz činjenicu da, javlja francuska redakcija portala „Lokal”, drugi najveći sindikat u zemlji poziva na demonstracije, cinici bi se mogli prisetiti prošlogodišnje šale – da jedino dobro što sporne izmene mogu doneti predsedniku jeste da smanji nezaposlenost tako što će lakše uposliti što više vatrogasaca i policajaca da gase vatre i smiruju nerede širom zemlje.