Kuda plovi Bela lađa

O jednospratnici koja se pruža duž Njegoševe ulice ispisane su brojne stranice novosadske istorije, ali duže vreme nije poznato kakva je njena sudbina i šta vlasnici na tom mestu planiraju. U Agenciji za restituciju ne žele da otkriju kome je država vratila ovu nekretninu. Za „Politiku” samo kažu da je rešenje pravosnažno. Ni novosadski advokat Dejan Maksić, koji je bio opunomoćenik podnosilaca zahteva za restituciju, nije želeo da za naš list otkriva imena.

Po nezvaničnim saznanjima „Politike”, upravo Maksić je jedan od četvoro onih koji su upisani u katastar nepokretnosti na pomenutoj adresi. Upisani su još preduzeće „Bulevar invest” iz Novog Sada, kao i dve žene, a jedna od njih nosi prezime porodice Zurković koja je svojevremeno bila vlasnik „Bele lađe”. Naime, gradski hroničari zabeležili su da je gostionu od prethodnih vlasnika 1908. godine kupio Đorđe Đura Zurković, Srbin iz Vukovara koji je od 1925. bio i zakupac restorana „Lipa”.

„Šta planirate sa objektom ’Bele lađe’?” To uporno gradske vlasti pita odbornik Đurađ Jakšić, a poslednji put učio je to na junskoj skupštini. On smatra da u Njegoševu 5 treba da se smesti gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. „Ko će bolje brinuti o toj zgradi, ako ne zavod”, kaže ovaj istoričar za naš list, dodajući da grad treba da nađe način da otkupi ili zakupi kuću.

Ona se nalazi na atraktivnoj lokaciji, pa možda ne čudi to što je kao jedan od vlasnika već upisana graditeljska firma. U „Bulevar investu” našem listu su rekli da o toj lokaciji može da govori samo vlasnik koji je ujedno direktor firme, ali da je on na godišnjem odmoru do kraja avgusta.

Inače, ta firma se 2006. dovodila, na političkoj sceni Novog Sada, u vezu sa tadašnjim pojedinim gradskim funkcionerima.

„Ništa bez naše dozvole tu ne sme da se radi. Ekser da se zakuca ne sme”, kaže za naš list direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novi Sad Siniša Jokić, podsećajući na to da je kuća u zaštićenom starom jezgru.

Odbornik Jakšić ističe da kuća ima duplu zaštitu – da je sam objekat pod zaštitom grada, ali je pitanje može li preživeti samourušavanje ukoliko se o njoj niko ne brine.

„Živa je šteta da ta zgrada propadne. Zna se dobro ko je tu dolazio i šta je značila za Srbe i Novi Sad. Naši ljudi nisu svesni koliko je dragocena ta istorijska priča”, kaže za „Politiku” istoričarka umetnosti u penziji dr Vera Jovanović koja je značajnu građu o „Beloj lađi” ostavila u publikaciji Muzeja grada (Godišnjak 8, 2013).

U razgovoru za naš list ona kaže da bi bilo „genijalno” da na tom mestu ponovo bude kafana sa spomen-sobom, jednostavno uređena, sa belim okrečenim zidovima i velikim fotografijama Miletića, Zmaja, Laze...

Zapisala je da je Miletić u „Beloj lađi” držao političke sastanke i dogovarao se o budućim akcijama, a da je Jovan Bošković, nekada ministar u srpskoj vladi, dolazio tu među srpske intelektualce „da se duševno okupa”, kao i da su se u vreme Omladinskog pokreta u kafani okupljali omladinci, pa i politički emigranti iz Srbije i strane diplomate.

„Tu je dolazio i Miloš Crnjanski kad je bio u Novom Sadu, a ’Belu lađu’ on pominje u svojoj ’Lirici Itake’”, kaže za naš list istoričar Đorđe Srbulović.