Куда плови Бела лађа
Нови Сад – Кућа у којој се некада налазила чувена новосадска гостионица „Бела лађа” у Његошевој 5 враћена је кроз реституцију бившим власницима, то јест законским наследницима. Већ деценију је овај објекат напуштен, врата су закључана, прозори под решеткама, а фасада исписана графитима. Простор није коришћен још од како се одатле иселила градска инспекција. Наизглед је у лошем стању, а налази се у старом језгру града које је као целина под заштитом државе од 2008. године. Мада је реч о приватном поседу, ова кућа за Нови Сад има историјски значај, сматрају историчари, саговорници нашег листа.
Најпре, то је једна од ретких кућа у Новом Саду која је преживела стару велику новосадску трагедију из 1849. године, када је мађарска војска са Петроварадинске тврђаве тешко бомбардовала и сравнила град са земљом. У гостионицу су током 19. века долазили виђенији Срби тадашње Аустроугарске Око истог стола, а свакако око исте идеје, „Бела лађа” је окупљала Светозара Милетића, Јашу Томића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића.... Верује се да је баш ту скован назив града Српска Атина.
О једноспратници која се пружа дуж Његошеве улице исписане су бројне странице новосадске историје, али дуже време није познато каква је њена судбина и шта власници на том месту планирају. У Агенцији за реституцију не желе да открију коме је држава вратила ову некретнину. За „Политику” само кажу да је решење правоснажно. Ни новосадски адвокат Дејан Максић, који је био опуномоћеник подносилаца захтева за реституцију, није желео да за наш лист открива имена.
Око истог стола, а свакако око исте идеје, „Бела лађа” је окупљала Светозара Милетића, Јашу Томића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића... Ту је долазио и Милош Црњански кад је био у Новом Саду, а „Белу лађу” он помиње у својој „Лирици Итаке’
По незваничним сазнањима „Политике”, управо Максић је један од четворо оних који су уписани у катастар непокретности на поменутој адреси. Уписани су још предузеће „Булевар инвест” из Новог Сада, као и две жене, а једна од њих носи презиме породице Зурковић која је својевремено била власник „Беле лађе”. Наиме, градски хроничари забележили су да је гостиону од претходних власника 1908. године купио Ђорђе Ђура Зурковић, Србин из Вуковара који је од 1925. био и закупац ресторана „Липа”.
„Шта планирате са објектом ’Беле лађе’?” То упорно градске власти пита одборник Ђурађ Јакшић, а последњи пут учио је то на јунској скупштини. Он сматра да у Његошеву 5 треба да се смести градски Завод за заштиту споменика културе. „Ко ће боље бринути о тој згради, ако не завод”, каже овај историчар за наш лист, додајући да град треба да нађе начин да откупи или закупи кућу.
Она се налази на атрактивној локацији, па можда не чуди то што је као један од власника већ уписана градитељска фирма. У „Булевар инвесту” нашем листу су рекли да о тој локацији може да говори само власник који је уједно директор фирме, али да је он на годишњем одмору до краја августа.
Иначе, та фирма се 2006. доводила, на политичкој сцени Новог Сада, у везу са тадашњим појединим градским функционерима.
„Ништа без наше дозволе ту не сме да се ради. Ексер да се закуца не сме”, каже за наш лист директор Завода за заштиту споменика културе Нови Сад Синиша Јокић, подсећајући на то да је кућа у заштићеном старом језгру.
Одборник Јакшић истиче да кућа има дуплу заштиту – да је сам објекат под заштитом града, али је питање може ли преживети самоурушавање уколико се о њој нико не брине.
„Жива је штета да та зграда пропадне. Зна се добро ко је ту долазио и шта је значила за Србе и Нови Сад. Наши људи нису свесни колико је драгоцена та историјска прича”, каже за „Политику” историчарка уметности у пензији др Вера Јовановић која је значајну грађу о „Белој лађи” оставила у публикацији Музеја града (Годишњак 8, 2013).
У разговору за наш лист она каже да би било „генијално” да на том месту поново буде кафана са спомен-собом, једноставно уређена, са белим окреченим зидовима и великим фотографијама Милетића, Змаја, Лазе...
Записала је да је Милетић у „Белој лађи” држао политичке састанке и договарао се о будућим акцијама, а да је Јован Бошковић, некада министар у српској влади, долазио ту међу српске интелектуалце „да се душевно окупа”, као и да су се у време Омладинског покрета у кафани окупљали омладинци, па и политички емигранти из Србије и стране дипломате.
„Ту је долазио и Милош Црњански кад је био у Новом Саду, а ’Белу лађу’ он помиње у својој ’Лирици Итаке’”, каже за наш лист историчар Ђорђе Србуловић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
