Voštanice s mirisom cimeta

Većina drevnih izuma nastala je iz preke potrebe. Tako je i kada je reč o svećama. Potreba za osvetljenjem postojala je još od nastanka ljudske vrste, a prve „svetiljke” bili su komadi zapaljenog drveta, a zatim posude punjene uljem i životinjskom mašću. Ne zna se kada su napravljene prve sveće, a najstariji tragovi koji ukazuju na njihovo postojanje – glineni svećnjaci iz četvrtog veka pre nove ere, pronađeni su u Egiptu.

Tehnologija pravljenja sveća nije se mnogo promenila od davnih vremena do danas. Drevni Kinezi i Japanci pravili su ih od mešavine pčelinjeg voska i biljnih masnoća, dok im je kao kalup služio umotani svitak papira kroz koji je bio provučen fitilj od upredenih biljnih vlakana. Hramovi u Indiji osvetljavani su mirišljavim voštanicama čiji je vosak dobijan skidanjem pene sa ključale vode u kojoj je kuvan cimet.

Pravljenje sveća nekada je smatrano jednim od uobičajenih poslova svake domaćice, a sveće za svakodnevnu upotrebu pravljene su od ovčijeg ili kozijeg loja. Loj se zagrevao u loncu, a zatim se u ovu žitku masu umakao fitilj od upredenog konca. Posle umakanja, na fitilju se zadržavao tanak sloj loja, koji je zatim ostavljan da se osuši i stegne. Postupak je ponavljan sve dok se ne dobije sveća željene debljine. Iako su bile korisne, ove sveće nisu bile omiljene, pošto je loj prilikom sagorevanja širio neprijatan miris. Voštanice, načinjene od pčelinjeg voska, pravljene su samo za specijalne prilike, jer je vosak bilo mnogo teže sakupiti, pa ovakve sveće nije sebi mogla da priušti svaka kuća.

U devetnaestom veku, proces pravljenja sveća je modernizovan. Napravljeni su prvi kalupi za mašinsku proizvodnju sveća, usavršen je fitilj i proizvedena stearinska kiselina – aditiv koji je omogućavao brže stezanje voska. Loj je zamenjen novom supstancom – parafinom. Kvalitetnije sveće, slične onima koje se upotrebljavaju danas, napravljene su polovinom devetnaestog veka, mešanjem stearina i parafina. Ove sveće nisu širile neprijatan miris kao one iz kućne radinosti, manje su dimile i davale više svetlosti.

Od tada do našeg vremena, menjan je uglavnom oblik kalupa za sveće, a u smesu za njihovo pravljenje dodavane su boje i mirisi. Dok su nekada imale samo praktičnu vrednost, danas se, uz to, sve više pažnje poklanja njihovoj estetskoj ulozi: svetlost sveća stvara prijatnu, toplu atmosferu u domu, a mirišljave sveće koriste se za upijanje dima od cigareta ili rasterivanje insekata.

D. D.