Воштанице с мирисом цимета

Већина древних изума настала је из преке потребе. Тако је и када је реч о свећама. Потреба за осветљењем постојала је још од настанка људске врсте, а прве „светиљке” били су комади запаљеног дрвета, а затим посуде пуњене уљем и животињском машћу. Не зна се када су направљене прве свеће, а најстарији трагови који указују на њихово постојање – глинени свећњаци из четвртог века пре нове ере, пронађени су у Египту.

Технологија прављења свећа није се много променила од давних времена до данас. Древни Кинези и Јапанци правили су их од мешавине пчелињег воска и биљних масноћа, док им је као калуп служио умотани свитак папира кроз који је био провучен фитиљ од упредених биљних влакана. Храмови у Индији осветљавани су миришљавим воштаницама чији је восак добијан скидањем пене са кључале воде у којој је куван цимет.

Прављење свећа некада је сматрано једним од уобичајених послова сваке домаћице, а свеће за свакодневну употребу прављене су од овчијег или козијег лоја. Лој се загревао у лонцу, а затим се у ову житку масу умакао фитиљ од упреденог конца. После умакања, на фитиљу се задржавао танак слој лоја, који је затим остављан да се осуши и стегне. Поступак је понављан све док се не добије свећа жељене дебљине. Иако су биле корисне, ове свеће нису биле омиљене, пошто је лој приликом сагоревања ширио непријатан мирис. Воштанице, начињене од пчелињег воска, прављене су само за специјалне прилике, јер је восак било много теже сакупити, па овакве свеће није себи могла да приушти свака кућа.

У деветнаестом веку, процес прављења свећа је модернизован. Направљени су први калупи за машинску производњу свећа, усавршен је фитиљ и произведена стеаринска киселина – адитив који је омогућавао брже стезање воска. Лој је замењен новом супстанцом – парафином. Квалитетније свеће, сличне онима које се употребљавају данас, направљене су половином деветнаестог века, мешањем стеарина и парафина. Ове свеће нису шириле непријатан мирис као оне из кућне радиности, мање су димиле и давале више светлости.

Од тада до нашег времена, мењан је углавном облик калупа за свеће, а у смесу за њихово прављење додаване су боје и мириси. Док су некада имале само практичну вредност, данас се, уз то, све више пажње поклања њиховој естетској улози: светлост свећа ствара пријатну, топлу атмосферу у дому, а миришљаве свеће користе се за упијање дима од цигарета или растеривање инсеката.

Д. Д.