Stariji su disciplinovaniji
„Nisam verovao da vežbe mogu da me preporode. Bio sam pravi neverni Toma, ali mic po mic, upecao sam se i sada bez treninga ne mogu. Već tri godine dolazim u Halu „Pinki” u Zemunu i do sada nisam preskočio nijedan termin. Jedino sam pauzirao u januaru, kada sam pao na led i slomio levu ruku. Da nisam nastavio da dolazim na vežbe, oporavak bi bio znatno duži”, kaže Miloš Kekić, sedamdesetogodišnji Novobeograđanin, i priznaje da mu najviše prijaju vežbe za noge, butine i kolena. Pre sedam godina je operisao kuk, bio u banji na rehabilitaciji, ali mu ni to nije mnogo vredelo.
– Sada nemam nikakvih problema, nemam čak ni osećaj da sam operisao kuk, sve zahvaljujući vežbama – priznaje Miloš.
U zemunskoj Hali „Pinki” već četiri godine se održavaju vežbe za one sa 50 i više godina. Namenjene su svima koji imaju probleme sa kičmom, krvnim pritiskom, debljinom...
Trener Bojan svakodnevno sarađuje sa oko oko dvadesetak korisnika. Najstariji član je baka od 85 leta koja sada prodaje i sladoled u Zemunskom parku. Prosečno vežbači imaju između 55 i 75 godina, a trener primećuje da što osoba ima više godina, to je disciplinovanija u treningu.
Prosečnio vežbači imaju između 55 i 75 godina, a što osoba ima više godina, to je disciplinovanija u vežbanju
– Ovde smo svi ponosni na fizičku spremnost, uprkos uvreženom mišljenju da su ljudi koji su prešli 60. maltene jednom nogom u grobu. Na vežbe dolazim već pet meseci, ali se fantastično osećam. Pušački sam veteran, pa sam želela da uradim nešto za sebe i svoju kondiciju. Duvan nisam smanjila, ali zato sada bez problema mogu da se popnem peške na šesti sprat. To je uspeh – priznaje Biljana, sa Banovog brda (62).
Da su kreativne i rekreativne aktivnosti starijih osoba veoma važne i da vežbanje može doprineti boljem zdravlju i kvalitetnijem životu u poznim godinama, napominje i Nadežda Satarić, iz Udruženja „Amiti”, dodajući da aktivno starenje podrazumeva borbu protiv socijalnog isključivanja, aktivno učešće u društvu.
Fizičke aktivnosti umerenog intenziteta pomažu da se odlože ili preveniraju neke hronične bolesti, a mogu imati i terapeutski efekat. Smanjuju rizik od padova i preloma koji su česti u dubokoj starosti, poboljšavaju raspoloženje i smanjuju depresiju, povećavaju nivo očekivanja od života.
– Istraživanja pokazuju da redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova, kao i rizik nastanka šećerne bolesti. Čak i kada ljudi već imaju neku od ovih bolesti, oni mogu imati koristi od fizičke aktivnosti. Za starije je posebno značajno da usvoje aktivan stil života kako bi se osećali manje izolovano od okoline. Samo kroz rad i svoju stalnu pozitivnu aktivnost, čovek može da ispunjava osnovni i krajnji smisao svog života – napominje Satarićeva.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
