Старији су дисциплинованији
„Нисам веровао да вежбе могу да ме препороде. Био сам прави неверни Тома, али миц по миц, упецао сам се и сада без тренинга не могу. Већ три године долазим у Халу „Пинки” у Земуну и до сада нисам прескочио ниједан термин. Једино сам паузирао у јануару, када сам пао на лед и сломио леву руку. Да нисам наставио да долазим на вежбе, опоравак би био знатно дужи”, каже Милош Кекић, седамдесетогодишњи Новобеограђанин, и признаје да му највише пријају вежбе за ноге, бутине и колена. Пре седам година је оперисао кук, био у бањи на рехабилитацији, али му ни то није много вредело.
– Сада немам никаквих проблема, немам чак ни осећај да сам оперисао кук, све захваљујући вежбама – признаје Милош.
У земунској Хали „Пинки” већ четири године се одржавају вежбе за оне са 50 и више година. Намењене су свима који имају проблеме са кичмом, крвним притиском, дебљином...
Тренер Бојан свакодневно сарађује са око око двадесетак корисника. Најстарији члан је бака од 85 лета која сада продаје и сладолед у Земунском парку. Просечно вежбачи имају између 55 и 75 година, а тренер примећује да што особа има више година, то је дисциплинованија у тренингу.
Просечнио вежбачи имају између 55 и 75 година, а што особа има више година, то је дисциплинованија у вежбању
– Овде смо сви поносни на физичку спремност, упркос увреженом мишљењу да су људи који су прешли 60. малтене једном ногом у гробу. На вежбе долазим већ пет месеци, али се фантастично осећам. Пушачки сам ветеран, па сам желела да урадим нешто за себе и своју кондицију. Дуван нисам смањила, али зато сада без проблема могу да се попнем пешке на шести спрат. То је успех – признаје Биљана, са Бановог брда (62).
Да су креативне и рекреативне активности старијих особа веома важне и да вежбање може допринети бољем здрављу и квалитетнијем животу у позним годинама, напомиње и Надежда Сатарић, из Удружења „Амити”, додајући да активно старење подразумева борбу против социјалног искључивања, активно учешће у друштву.
Физичке активности умереног интензитета помажу да се одложе или превенирају неке хроничне болести, а могу имати и терапеутски ефекат. Смањују ризик од падова и прелома који су чести у дубокој старости, побољшавају расположење и смањују депресију, повећавају ниво очекивања од живота.
– Истраживања показују да редовна физичка активност смањује ризик од болести срца и крвних судова, као и ризик настанка шећерне болести. Чак и када људи већ имају неку од ових болести, они могу имати користи од физичке активности. За старије је посебно значајно да усвоје активан стил живота како би се осећали мање изоловано од околине. Само кроз рад и своју сталну позитивну активност, човек може да испуњава основни и крајњи смисао свог живота – напомиње Сатарићева.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
