Egzotična zbirka Oskara Vojnića

Subotica – Najznačajniji eksponati iz Okeanije i jugoistočne Azije sa početka 20. veka biće izloženi krajem aprila u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, kao deo zbirke subotičkog putopisca i lovca Oskara Vojnića. Postavka će biti i jedna od retkih prilika da se iz depoa, u kojima su već pola veka, na svetlo dana pred publiku iznesu neki od veoma retkih i egzotičnih predmeta, čija prava vrednost se upoznaje upravo kroz priču o Oskaru Vojniću, kao i okolnostima pod kojima su uvršteni u zbirku.

Oskar Vojnić bio je potomak čuvene plemićke porodice Vojnića od Bajše, a kustos Gradskog muzeja u Subotici, i autor postavke, etnolog Viktorija Šimon-Vuletić otkriva nam da je u dokumentaciji Arhiva, koja se odnosi na ovu porodicu, pronađen prepis diplome od 4. oktobra 1289. godine kojim srpski kralj Nemanja dodeljuje privilegije „plemićima i narodu dalmatinskog okruga Poljice”.

– Zbog toga se pretpostavlja da Vojnići potiču upravo iz Poljica, a sačuvana je povelja od 28. oktobra 1741. kojom Stipan Vojnić, začetnik loze, dobija plemstvo – kaže Viktorija Šimon-Vuletić.

Odrastao u takvoj porodici, školovan u Budimpešti, Oskar nije imao materijalnih briga, pa se sa austrougarskim plemstvom mogao prepustiti zadovoljstvima putovanja i lova. Obišao je čitavu Evropu, putovao do krajnjeg severa Skandinavije, u Rusiju, daleku Aziju, dva puta u Afriku, Okeaniju i Australiju. Prema zapisima savremenika, bio je introvertna, ali radoznala osoba, a osam knjiga koje je napisao nakon svojih poduhvata svedoči da ga na putovanje i istraživanje nisu nagonili samo žeđ za avanturom i hedonizam, kakav je bio uobičajen u tadašnjim visokim društvenim krugovima, već i interesovanja karakteristična za istinske istraživače. Nažalost, njegove knjige objavljivane početkom 20. veka na mađarskom jeziku nisu ponovo štampane niti prevedene na srpski. (/slika2)

Zahvaljujući ovom svetskom putniku, vanevropska zbirka subotičkog Gradskog muzeja je neobično bogata, u njoj je više od 300 eksponata, a Viktorija Šimon-Vuletić kaže da je njihova identifikacija bila izazovan muzeološki posao, budući da predmeti koji potiču sa dalekih meridijana nisu svi bili obrađeni, odnosno nije bilo poznato odakle potiču i koja im je bila namena. U tom poslu, kaže, najviše joj je pomogla literatura dobijena preko Interneta. Upravo na osnovu tekstova o predmetima koji se odnose na obred pijenja kave-kave uspela je, na primer, da utvrdi koju je od dve kokosove šolje Oskar Vojnić dobio na poklon kada je proglašen za poglavicu na Samoi. U zbirci je i celokupan komplet za pijenje kave-kave, koja nema veze sa našom kafom, već je reč o blagom sedativu od korena neotrovnog bibera koji, kako je putopisac opisao, udara u noge a ne u glavu.

Naročitu vrednost zbirke predstavljaju i „tape” iz Okeanije koje će biti posebno izložene u Beogradu: reč je prostirkama napravljenim od kore drveta koja se posebnom tehnikom razvlači i oslikava.

Zbirka Oskara Vojnića nije jedina vanevropska zbirka u Gradskom muzeju, tu su još i predmeti koje su sa putovanja doneli Emil Talijan i Tibor Sekelj, što sve predstavlja pravu retkost u jednom tipično zavičajnom muzeju, ali su i autentično svedočanstvo o pojedincima koji su želeli da istraže svet daleko izvan granica svog okruženja.