Umesto kafe svakog jutra gustiram „Politiku”

– Umesto kafe svakog jutra gustiram „Politiku”. I tako duže od pola veka, zato što su to jedine dnevne novine kod nas koje priznajem – kaže Mihajlo Mitrović, arhitekta i najstariji kolumnista našeg lista sa stažom od 55 godina.

– Mihajlo uvek prvi bira deo novina koji će da čita. On uzme jedan, drugi ja, pa se onda zamenimo – dodaje njegova supruga Jelena.

Ovaj arhitekta ne broji penzionerske dane, čak se i ne seća kada mu je zvanično prestao radni odnos. Sebe ne vidi kao penzionera jer otkad je u penziji ima veći angažman nego pre.

– Ranije sam mnogo vremena gubio na poslovne sastanke, obaveze u udruženjima, društvenim organizacijama. U penziji sam postao gospodar svog vremena, radim što volim i želim. Nastavio sam da projektujem, crtam, čitam i pišem – ističe Mitrović.

Koliko je težak penzionerski život u Srbiji, kaže da ne zna. Nije mu poznato ni to koliko je vredan njegov penzioni ček.

– O tome brine moja Jelena. Parama ne operišem – tvrdi arhitekta.

Nećete ga videti kako igra šah na Kalemegdanu. Za to, kaže, nema vremena. Jer, pre bira da se druži sa olovkom i hartijom bez obzira na to što je u poslednja tri meseca imao dve operacije očiju. Na radnom stolu, tik uz sofu na kojoj sedi, kreativni nered. Dok na njemu stvara, posmatra slike Marka Čelebonovića, Jovana Bijelića, Peđe Milosavljevića, Mila Milunovića, a kad se zamori opušta se pogledom na zelenu sobnu baštu i skulpture Ane Bešlić, Milice Ribnikar i Jovana Soldatovića koje stoje na ulazu u tu oazu. Ljubav prema pisanoj reči neguje od studentskih dana dok je istovremeno pohađao nastavu na književnosti i arhitekturi.

– Žmureći pišem. Ruka se toliko izverzirala da sama piše. Dok nisam imao problema sa vidom, dosta sam čitao, sve što mi dođe pod ruku. I vraćao sam se omiljenim autorima iz mladosti: Preveru, Hemingveju, Dučiću, Crnjanskom i genijalnom Momčilu Nastasijeviću. Njegova poezija je vrhunska, to nije ona poezija kojoj je glavna odlika da se rimuju poslednje reči u stihovima nego filozofija izrečena sa malo reči a puno smisla –naglašava Mitrović.

Zahvaljujući tome što svakog dana nešto kreira, održava svežinu uma i produžava život na pragu 95. godine, koliko u septembru puni. Tajna njegove dugovečnosti je, kaže, u ljubopitljivosti i različitim interesovanjima. I tako, dodaje, celog života, jer život ne staje kada čovek ode u penziju.

– Raditi i samo raditi, to je ključ uspeha. Ako hoćete da budete dobar arhitekta, sve mora da vas zanima jer pravite i mrtvačnicu i klanicu, bolnicu, kulturni centar... Nikad se nisam bavio sportom ali tu oblast pratim kao i stručnu literaturu. Dok sam mogao da putujem, nisam propuštao prilike da otkrijem nove geografske širine. Kada je Foster napravio banku u Hongkongu otrčao sam da vidim to čudo. Posebna avantura za mene je bilo stići do indijskog grada Čandigara, podno Himalaja, koji je projektovao genijalac Le Korbizje – ističe Mitrović.

Kako vam danas izgleda Beograd?

– Sa gradonačelnicima Pešićem i Bakočevićem počeo je da liči na evropske gradove. Ne mogu, nažalost, da se prošetam do Mažestika i Obilićevog venca, ali ono što sam video na fotografijama i televiziji izgleda vrhunski. To je delo arhitekte Jovina, koji je Knez Mihailovu ulicu pre tri decenije pretvorio u pešačku – podseća Mitrović.

Ne misli da je vreme da podvlači crtu. Jedino žali zbog toga što njegova tri unuka neće krenuti dedinim stopama. Jedan je upisao ekonomiju, a dvojica su gimnazijalci.

– Nijedan neće da čuje za arhitekturu. Nadao sam se da će moj Miloš, izuzetno bistar momak, ima 15 godina, da nastavi tamo gde je deda stao. Ali on ima sklonosti ka kulinarstvu. Fantastično kuva – kaže Mitrović.   

Njegovo remek-delo – Zapadna kapija Beograda

(Foto R. Krstinić)

Pre četrdeset godina izgrađena je Zapadna kapija Beograda, prozvana „Geneksova” kula, projekat za koji Mihajlo Mitrović kaže da je njegovo remek-delo. Zdanje je visoko 117 metara i čine ga viši  stambeni deo i niži poslovni. Dočekana je sa nepoverenjem, osporavana u toku gradnje, a danas malo ko može da zamisli ulazak u prestonicu sa zapadne strane bez tog objekta.