Bavarska postaje Gvantanamo

Pojedini liberalni mediji i političari ipak nastoje da istaknu kako to što je od 1. avgusta u Bavarskoj moguće da vas unedogled drže u preventivnom pritvoru ako policija proceni da predstavljate „neposrednu opasnost”, iako niste još počinili nikakav zločin, stvara od ovog dela Nemačke repliku ozloglašenog američkog zatvora na Kubi. U njemu su godinama čamili mnogi osumnjičeni za koje nikad nije dokazano da su počinili ili planirali teroristički napad ili drugo krivično delo.

Vladajući bavarski demohrišćani (CSU) ističu da povećavanjem nadležnosti policije žele da spreče događaje kao što su prošlogodišnji teroristički napadi u bavarskim gradovima Vircburg i Ansbah. Ali, u zakonu se ne navodi da će nove mere biti primenjene samo na potencijalnim teroristima.

„Mi smo jedno otvoreno društvo, ali kako bismo zaštitili naše društvo moramo da imamo jaku državu”, rekao je bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman, koji je ustvrdio da građanske slobode neće ugroziti zakoni ili nadzor, već pre „ekstremisti i haos”.

Ministar Hermanu razgovoru za magazin „Špigl” ističe da je poređenje Bavarske sa Gvantanamom „potpuna besmislica”. On ističe da se u poslednjih 20 godina na prste jedne ruke mogu nabrojati slučajevi u kojima je korišćena dosadašnja mera mogućeg preventivnog pritvora do 14 dana.

„Što se tiče islamista, postavlja se pitanje da li bi mogao da se dogodi takav scenario da pretnja prođe u roku od dve nedelje. Samo za ove hitne slučajeve moramo da omogućimo ovu vrstu (produženog) pritvora. To će ostati apsolutni izuzetak”, tvrdi Herman, koji svoje stavove opravdava rečenicom da „sloboda ne postoji bez bezbednosti”.

I, dok CSU ovim zakonom nastoji da pred predstojeće savezne parlamentarne izbore pokuša da preotme bavarske pristalice desničarskoj Alternativi za Nemačku, levo orijentisane stranke su podeljene oko ovih spornih mera. Pojedine socijaldemokrate smatraju da će „novim merama sloboda građana biti nesrazmerno ograničena u ime bezbednosti”, ali ipak su se suzdržali kada se glasalo o promeni zakona. Otvoreno protiv su bili jedino Zeleni, koji bi posle saveznih izbora mogli da budu novi koalicioni partneri u četvrtoj saveznoj vladi demohrišćanske kancelarke Angele Merkel. Štaviše, lider CSU i bavarski premijer Horst Zehofer je naveo mogućnost ove koalicije, iako on važi za političara koji po pojedinim temama naginje krajnjoj desnici.

U razgovoru za minhenski „Abendcajtung” potpredsednica Bundestaga iz redova opozicionih Zelenih Klaudija Rot ističe da „Gvantanamo u Bavarskoj” nema veze sa nemačkom pravnom državom. Na pitanje o tome kako Zehofer najavljuje mogućnost postizborne koalicije demohrišćanskog bloka i Zelenih, Rotova kaže da Zeleni žele da budu u vlasti, ali ne po svaku cenu, te da je neophodno uskladiti međusobne politike.

„Ono što pre svega ne prihvatamo jeste, na primer, zakon koji se tiče ’neposredne pretnje’, koju je doneo CSU. To je Gvantanamo u Bavarskoj i to nema više ništa sa našom pravnom državom”, ističe Rotova.

Konzervativna štampa nije toliko oštra prema spornom zakonu pa tako komentator „Frankfurter algemajne cajtunga” Rajnhard Miler ističe da, ako je teroristička namera izražena, država mora da ima pravo da interveniše, navodeći primer opasnosti od napada na „Oktoberfest”. Ipak, Miler upozorava da bi „onaj ko želi preventivno da nametne pritvor na neodređeno vreme trebalo da ima u vidu da to (pritvor) može da zadesi svakoga”.

„Kako se izlazi ponovo na slobodu”, pita se komentator frankfurtskog dnevnika, dok njegov kolega iz liberalnog minhenskog „Zidojče cajtunga” Herbert Prantl ističe da bi trebalo da se srame i CSU, ali i opozicija čiji protest nije bio ni bura u čaši vode.

I, dok Prantl ističe da je ovaj zakon sramota za jednu pravnu državu i da bi „nanogvice trebalo, po mogućnosti i narukvice, staviti poslanicima koji su glasali za ovakav zakon”, nemoguće je ne primetiti da o ovome ćuti CDU Angele Merkel, koja sa CSU čini demohrišćanski blok.