Баварска постаје Гвантанамо

Поједини либерални медији и политичари ипак настоје да истакну како то што је од 1. августа у Баварској могуће да вас унедоглед држе у превентивном притвору ако полиција процени да представљате „непосредну опасност”, иако нисте још починили никакав злочин, ствара од овог дела Немачке реплику озлоглашеног америчког затвора на Куби. У њему су годинама чамили многи осумњичени за које никад није доказано да су починили или планирали терористички напад или друго кривично дело.

Владајући баварски демохришћани (ЦСУ) истичу да повећавањем надлежности полиције желе да спрече догађаје као што су прошлогодишњи терористички напади у баварским градовима Вирцбург и Ансбах. Али, у закону се не наводи да ће нове мере бити примењене само на потенцијалним терористима.

„Ми смо једно отворено друштво, али како бисмо заштитили наше друштво морамо да имамо јаку државу”, рекао је баварски министар унутрашњих послова Јоахим Херман, који је устврдио да грађанске слободе неће угрозити закони или надзор, већ пре „екстремисти и хаос”.

Министар Херману разговору за магазин „Шпигл” истиче да је поређење Баварске са Гвантанамом „потпуна бесмислица”. Он истиче да се у последњих 20 година на прсте једне руке могу набројати случајеви у којима је коришћена досадашња мера могућег превентивног притвора до 14 дана.

„Што се тиче исламиста, поставља се питање да ли би могао да се догоди такав сценарио да претња прође у року од две недеље. Само за ове хитне случајеве морамо да омогућимо ову врсту (продуженог) притвора. То ће остати апсолутни изузетак”, тврди Херман, који своје ставове оправдава реченицом да „слобода не постоји без безбедности”.

И, док ЦСУ овим законом настоји да пред предстојеће савезне парламентарне изборе покуша да преотме баварске присталице десничарској Алтернативи за Немачку, лево оријентисане странке су подељене око ових спорних мера. Поједине социјалдемократе сматрају да ће „новим мерама слобода грађана бити несразмерно ограничена у име безбедности”, али ипак су се суздржали када се гласало о промени закона. Отворено против су били једино Зелени, који би после савезних избора могли да буду нови коалициони партнери у четвртој савезној влади демохришћанске канцеларке Ангеле Меркел. Штавише, лидер ЦСУ и баварски премијер Хорст Зехофер је навео могућност ове коалиције, иако он важи за политичара који по појединим темама нагиње крајњој десници.

У разговору за минхенски „Абендцајтунг” потпредседница Бундестага из редова опозиционих Зелених Клаудија Рот истиче да „Гвантанамо у Баварској” нема везе са немачком правном државом. На питање о томе како Зехофер најављује могућност постизборне коалиције демохришћанског блока и Зелених, Ротова каже да Зелени желе да буду у власти, али не по сваку цену, те да је неопходно ускладити међусобне политике.

„Оно што пре свега не прихватамо јесте, на пример, закон који се тиче ’непосредне претње’, коју је донео ЦСУ. То је Гвантанамо у Баварској и то нема више ништа са нашом правном државом”, истиче Ротова.

Конзервативна штампа није толико оштра према спорном закону па тако коментатор „Франкфуртер алгемајне цајтунга” Рајнхард Милер истиче да, ако је терористичка намера изражена, држава мора да има право да интервенише, наводећи пример опасности од напада на „Октоберфест”. Ипак, Милер упозорава да би „онај ко жели превентивно да наметне притвор на неодређено време требало да има у виду да то (притвор) може да задеси свакога”.

„Како се излази поново на слободу”, пита се коментатор франкфуртског дневника, док његов колега из либералног минхенског „Зидојче цајтунга” Херберт Прантл истиче да би требало да се сраме и ЦСУ, али и опозиција чији протест није био ни бура у чаши воде.

И, док Прантл истиче да је овај закон срамота за једну правну државу и да би „наногвице требало, по могућности и наруквице, ставити посланицима који су гласали за овакав закон”, немогуће је не приметити да о овоме ћути ЦДУ Ангеле Меркел, која са ЦСУ чини демохришћански блок.