Železara i posle dampinga pod istragom Brisela

„To što Brisel prema nama u ovom slučaju nema zle geopolitičke motive rezultiralo je politikom da budemo skinuti sa liste zemalja kojima će biti uvedene takozvane antidamping mere. To je izazvalo nezadovoljstvo i novi pritisak ’Eurofera”, piše Anđelković.

„Eurofer” je, inače, moćno udruženje proizvođača čelika koje se krajem maja prošle godine žalilo Evropskoj komisiji (EK) da je čelik iz Smedereva prodavan ispod cene. Na njihovu inicijativu zvanični Brisel je 7. jula prošle godine protiv Srbije pokrenuo antidamping istragu. Predstavnici „Eurofera” javno su isticali da strahuju kako će Smederevo postati jeftina kineska prodavnica čelika na periferiji Evrope. Pozadina tog straha je da je samo tokom prošle godine zbog jeftine ponude kineskog čelika širom Evrope ugašeno nekoliko hiljada radnih mesta u ovoj industriji.

„Ne zavaravajmo se da pritisak ’Eurofera’ neće posle nekog vremena rezultirati negativnim posledicama po nas”, upozorio je Anđelković.

„Ako Beograd i menadžment ’Hestila’ ozbiljno ne shvate problem, najcrnji scenario ne može da se izbegne”, tvrdi ovaj politički analitičar. On čak ide i korak dalje i navodi šta bi u konkretnom slučaju mogla da bude naša Ahilova peta u odnosima sa Briselom. To je razgraničenje imovine između „Hestila” i stare železare. Jer, Kinezi su prošle godine kupili samo imovinu i osnovali novu firmu „Hestil Srbija ajron end stil”. Stara firma „Železara Smederevo” i dalje postoji kao nezavisno preduzeće.

Ako je predsednik iz Brisela doneo dobre vesti, šta je onda u konkretnom slučaju razlog za brigu? Ono što u ovdašnjoj javnosti možda nije dovoljno razjašnjeno je da Evropska komisija protiv Srbije vodi dva paralelna procesa. Jedan se odnosi na antidamping istragu, a drugi na državnu pomoć koju je „Železara Smederevo” dobijala dok je bila u državnom vlasništvu. I dok u prvom postupku odlično stojimo, u drugom je epilog naših odnosa sa EK još neizvestan. Postupak koji se tiče državne pomoći pokrenut je još 2015. godine (dakle mnogo pre istrage o dampingu). I u tom delu istrage moglo bi da dođe do problema o kojima Anđelković govori.

Naime, „ Železara Smederevo” je, do 1. februara 2015. godine, dobijala pomoć iz budžeta. Dalje subvencionisanje industrije čelika nakon isteka ovog datuma više nije bilo moguće, jer to nije dozvoljavala evropska regulativa. Da je država posle tog datuma nastavila da novčano pomaže smederevsku čeličanu prekršila bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Jer, protokol 5. ovog dokumenta, koji se tiče čelične industrije, dozvoljavao je da se ova oblast subvencioniše pet godina od dana potpisivanja SSP-a (1. februara 2009). Međutim, EK je nakon isteka tog datuma interesovalo da li je pomoć koju je „Železara” dobijala pre 1. februara 2015. godine bila u skladu sa SSP-om. Nezvanično, ukupan iznos državne pomoći ne sme da pređe 50 odsto buduće kineske investicije.

A Brisel, u slučaju „železare”, kao državnu pomoć računa sve: od direktne uplate budžetskih sredstva kompaniji, pa do jeftinije struje, gasa, poreskih olakšica, eventualne izgradnje infrastrukture. Što, naravno, nije slučaj kada je o „Fijatu” reč. Izdašna državna pomoć ovoj italijanskoj kompaniji nikada nije bila razlog da zvanični Brisel otvori istragu protiv „Fijata”.

Naši izvori iz vlade, međutim, kažu da su poprilično komforni i bezbrižni i da nema ničeg spornog u odnosima sa Briselom.

– Komisija za kontrolu državne pomoći redovno izveštava Brisel o tome – kaže naš izvor iz Vlade Srbije. – U konkretnom slučaju, predmet transakcije je bila samo imovina smederevske železare. Razgraničenje imovine između stare i nove firme ne predstavlja nikakav problem. Tačno se zna šta su Kinezi kupili, a šta je ostalo u staroj firmi. Uostalom, imovina koju je „Hestil” kupio jasno je navedena i izlistana u ugovoru koji ima više od 1.000 strana i javno je dostupan. Postoji i ekonomski i formalno-pravni diskontinuitet između jedne i druge firme – ubeđen je naš sagovornik.