Железара и после дампинга под истрагом Брисела

„То што Брисел према нама у овом случају нема зле геополитичке мотиве резултирало је политиком да будемо скинути са листе земаља којима ће бити уведене такозване антидампинг мере. То је изазвало незадовољство и нови притисак ’Еурофера”, пише Анђелковић.

„Еурофер” је, иначе, моћно удружење произвођача челика које се крајем маја прошле године жалило Европској комисији (ЕК) да је челик из Смедерева продаван испод цене. На њихову иницијативу званични Брисел је 7. јула прошле године против Србије покренуо антидампинг истрагу. Представници „Еурофера” јавно су истицали да страхују како ће Смедерево постати јефтина кинеска продавница челика на периферији Европе. Позадина тог страха је да је само током прошле године због јефтине понуде кинеског челика широм Европе угашено неколико хиљада радних места у овој индустрији.

„Не заваравајмо се да притисак ’Еурофера’ неће после неког времена резултирати негативним последицама по нас”, упозорио је Анђелковић.

„Ако Београд и менаџмент ’Хестила’ озбиљно не схвате проблем, најцрњи сценарио не може да се избегне”, тврди овај политички аналитичар. Он чак иде и корак даље и наводи шта би у конкретном случају могла да буде наша Ахилова пета у односима са Бриселом. То је разграничење имовине између „Хестила” и старе железаре. Јер, Кинези су прошле године купили само имовину и основали нову фирму „Хестил Србија ајрон енд стил”. Стара фирма „Железара Смедерево” и даље постоји као независно предузеће.

Ако је председник из Брисела донео добре вести, шта је онда у конкретном случају разлог за бригу? Оно што у овдашњој јавности можда није довољно разјашњено је да Европска комисија против Србије води два паралелна процеса. Један се односи на антидампинг истрагу, а други на државну помоћ коју је „Железара Смедерево” добијала док је била у државном власништву. И док у првом поступку одлично стојимо, у другом је епилог наших односа са ЕК још неизвестан. Поступак који се тиче државне помоћи покренут је још 2015. године (дакле много пре истраге о дампингу). И у том делу истраге могло би да дође до проблема о којима Анђелковић говори.

Наиме, „ Железара Смедерево” је, до 1. фебруара 2015. године, добијала помоћ из буџета. Даље субвенционисање индустрије челика након истека овог датума више није било могуће, јер то није дозвољавала европска регулатива. Да је држава после тог датума наставила да новчано помаже смедеревску челичану прекршила би Споразум о стабилизацији и придруживању. Јер, протокол 5. овог документа, који се тиче челичне индустрије, дозвољавао је да се ова област субвенционише пет година од дана потписивања ССП-а (1. фебруара 2009). Међутим, ЕК је након истека тог датума интересовало да ли је помоћ коју је „Железара” добијала пре 1. фебруара 2015. године била у складу са ССП-ом. Незванично, укупан износ државне помоћи не сме да пређе 50 одсто будуће кинеске инвестиције.

А Брисел, у случају „железаре”, као државну помоћ рачуна све: од директне уплате буџетских средства компанији, па до јефтиније струје, гаса, пореских олакшица, евентуалне изградње инфраструктуре. Што, наравно, није случај када је о „Фијату” реч. Издашна државна помоћ овој италијанској компанији никада није била разлог да званични Брисел отвори истрагу против „Фијата”.

Наши извори из владе, међутим, кажу да су поприлично комфорни и безбрижни и да нема ничег спорног у односима са Бриселом.

– Комисија за контролу државне помоћи редовно извештава Брисел о томе – каже наш извор из Владе Србије. – У конкретном случају, предмет трансакције је била само имовина смедеревске железаре. Разграничење имовине између старе и нове фирме не представља никакав проблем. Тачно се зна шта су Кинези купили, а шта је остало у старој фирми. Уосталом, имовина коју је „Хестил” купио јасно је наведена и излистана у уговору који има више од 1.000 страна и јавно је доступан. Постоји и економски и формално-правни дисконтинуитет између једне и друге фирме – убеђен је наш саговорник.