Srpsko ordenje na onlajn rasprodaji

Zajedno s vojnim antikvitetima iz svih krajeva planete – od nemačkih „gvozdenih krstova” do španskih medalja za doprinos borbi protiv pirata – na prodaju su i odlikovanja iz Srbije, koja su mahom posle Drugog svetskog rata dospela u SAD. Pojedinim primercima cena dostiže bezmalo četvrt miliona američkih dolara, koliko košta najskuplji antikvitet poreklom iz naše zemlje – Orden Miloša Velikog specijalno izrađen za kralja Aleksandra Obrenovića.

Na ovu „onlajn” rasprodaju, našoj redakciji skrenuo je pažnju Zoran Bajić, kolekcionar iz Čačka, koji smatra da bi država Srbija mogla da iskoristi priliku i kupi neke od ovih predmeta za svoje muzeje.

„Iza ovog portala stoji Beri Turk, jedan od najpoznatijih prodavaca ovih predmeta, inače poreklom iz Hrvatske. Njemu mnogi iz Evrope i SAD nude ordenje, medalje i druge antikvitete”, objašnjava Bajić.

Orden belog orla, sa zvezdom, izrađen je u osamnaestokaratnom zlatu i dijamantima. Konstruisan je po najvišim standardima svoga doba. Teži 122 grama, a sadrži 228 rezanih dijamanata, rubina i smaragda. Izradio ga je austrijski majstor Georg Adam Šajd i neuporediv je s bilo kojim drugim odlikovanjem po raritetnosti i kvalitetu. Jedini sličan primerak, ali manjih dimenzija i bez zvezde, jeste istoimeni orden koji se nalazi u Smitsonijan muzeju u Vašingtonu. Tako beleži Tomislav Muhić, hrvatski autor, u enciklopediji „Odlikovanja Srbije i Jugoslavije od 1859. do 1941”, koju je napisao u koautorstvu sa Slovencem Pavelom Carem. Reč je o, kako kaže Bajić, publikaciji prvorazrednog značaja na ovu temu i na nju se pozivaju i sa kanadskog sajta.

U ruke Berija Turka, prema Bajićevim rečima, Orden belog orla dospeo je pre nekoliko godina, kada ga je kupio od jednog poznatog prodavca kovanog novca, zlata i srebra iz Njujorka. Ne zna se kome je pre toga pripadao.

Po svoj prilici, u Austriji je izrađen i Orden Miloša Velikog, najekskluzivniji srpski raritet čija se prodaja po ceni od 240.000 dolara reklamira već na početnoj strani sajta. Tamo se navodi i da je ovo unikatno znamenje sačinjeno u čvrstom osamnaestokaratnom zlatu i emajlu, oivičeno sa 86 dijamanata. Zvezda oko ordena je u srebru, s krunom, orlom i monogramom u zlatu, kao i sa 72 dijamanta, dva safira, četiri smaragda i tri rubina. Ne zna se tačno gde je nastao, ali izgledom predstavlja udžbenički primer ordenja kakvo je za austrijsko carstvo pravio Karl Flajšhaker, čija je radnja u Beču otvorena posle 1890. a zatvorena 1908. godine. Budući da je Flajšhaker u tom periodu izradio svo srpsko kraljevsko ordenje, pretpostavlja se da je ovo odlikovanje pripadalo kralju Aleksandru Obrenoviću i da je specijalno za njega napravljeno. Osnova za takvu pretpostavku ne daje samo delimična hronološka podudarnost perioda njegove vladavine i poslovanja Flajšhakerove bečke radnje.

„U Narodnom muzeju u Beogradu čuva se portret Aleksandra Obrenovića koji je načinio Vlaho Bukovac. Na njemu se vidi ovaj orden prikačen za kraljevu uniformu”, objašnjava Bajić.

U izjavi za naš list, Turk navodi da je zvezdu oko Ordena Miloša Velikog kupio prošle godine, na sajmu u Nemačkoj, kad ju je prvi put video.

„Nikada do tada nisam ni čuo da postoji taj orden u zlatu s dijamantima, što mi je Tomislav Muhić tada potvrdio. Zvezda je nesumnjivo bila original, pa sam je kupio. Tada mi je rečeno da postoji i ordenski znak koji ide uz zvezdu, ali ta osoba još nije bila spremna da ga proda. Međutim, ove godine kad sam bio u poseti Evropi, kupio sam i njega”, objašnjava Turk kako je kompletirao ovaj unikat. Na pitanje ko je bio prethodni vlasnik ordena, prodavac mu je odgovorio da je to bio bogati advokat iz Londona, koji je skupljao izuzetna odlikovanja od 1960. godine.

Da je izvesno pripadao kralju Aleksandru Obrenoviću, dodaje Turk, svedoči i to što je malo vladara onog vremena moglo da dobije takav orden. Među njima su engleska kraljica, ruski i austrijski car ili turski vladar, ali sva njihova odlikovanja su u muzejima i podrobno su opisana i evidentirana.

O prodaji ova dva ordena, kanadska firma nije obavestila muzeje u Srbiji, ali ukoliko bi oni bili zainteresovani ne bi bilo nikakvih prepreka da ih otkupe.

„Naravno da bi mogli da kupe. Mi uvek prodajemo raznim muzejima. Recimo, mnoge stvari smo prodali kanadskom Vojnom muzeju, s kojim smo u stalnom kontaktu”, navodi Beri Turk

Tajna Armanda Hamera

Na sajtu kanadske firme nalaze se i mnogi drugi antikviteti iz Srbije, poput ordena koji je pripadao generalu Panteliji Jurišiću (1881–1960), učesniku oba balkanska, Prvog svetskog i Aprilskog rata. Tu su i Orden Takovskog krsta, Svetog Save, odlikovanja za učešće u srpsko-bugarskom ratu (1885–1886), medalja kraljice Natalije... Ovi primerci su znatno jeftiniji i staju od nekoliko desetina do nekoliko stotina dolara.

Među predmetima koji su takođe u kolekciji, ali nisu (za sada) na prodaju, nalazi se i lični pečat-monogram kraljice Drage. Na njemu je ugravirano „Kraljica Draga, kraljica Srbije”, a postoji i prateći dokument koji svedoči da je nakon ubistva kraljevskog para Obrenovića 1903, prilikom popisivanja inventara, pečat stavljen u evidenciju kao svojina dvora. Prema potvrdi u koju je „Politika” imala uvid, njega je prvi put preprodala njujorška aukcijska kuća „Hamer” 1946. godine. Vlasnik ove kuće bio je Armand Hamer, poznati trgovac koji je trgovao i sa pojedinim vladarima država, pa je tako bio povezan s Lenjinom kako bi prodavao antikvitete iz doba carske Rusije. Kako se kod njega obreo pečat kraljice Drage, ostaće tajna.