Ko veruje revizorima

Poslednjeg dana februara u Odeljenje za bonitet Narodne banke Srbije trebalo je da stignu finansijski izveštaji za 2007. iz oko 150.000 preduzeća i preduzetnika. Da li je prispelo baš toliko i nije od prevelikog značaja, ali od tog broja obveznika, odista velikog, oko tri odsto ili oko 5.000 privrednih subjekata podleže reviziji svojih završnih računa. Time se u Srbiji bavi 35 revizorskih društava, a pregled poslovnih knjiga mogu da rade samo kuće koje imaju dozvolu za rad Ministarstva finansija. Taj posao mora da se obavi do juna, kada se izveštaji s mišljenjem revizora predaju centrima boniteta NBS.

Od pre nekoliko godina, otkada se kod nas otpočelo sa primenom međunarodnih računovodstvenih standarda i obaveznim revizijama finansijskih izveštaja za velika i srednja preduzeća, bilo je povremenih pritužbi da još nismo ovladali tim pravilima, da nemamo dovoljan broj stručnjaka za taj posao i da se, zbog nama svojstvenog otaljavanja posla, izvesnom broju ravizorskih izveštaja ne može baš verovati. To je i razlog što strani partneri u svakom većem poslu sa našim firmama odmah traže novu, eksternu reviziju poslovnih knjiga i to za nekoliko ranijih godina. Otuda i pitanje: Da li se odista može verovati našim revizorskim izveštajima?

Za dr Ljubišu Stanojevića, profesora na Katedri za računovodstvo i reviziju Singidunum univerziteta u Beogradu, ta dilema ne postoji.

Pre se, kaže on, može u njih sumnjati nego verovati. Ne može, tvrdi, da se revizija velikih preduzeća uradi za dan-dva, a da se za srednja uzme samo relevantna dokumentacija na „obradu” i da sve to obave samo jedan ili dva revizora.

– Svaka čast pojedinim velikim revizorskim kućama, koje drže do sebe i struke kojom se bave, ali ovim poslom bave se i firme s tehnikom i tehnologijom koje su stare više od deset godina. Mnoga preduzeća imaju bolje finansijske stručnjake od revizora koji im dolaze na „češljanje” poslovnih knjiga. Kada se tome doda i nedostatak efikasne kontrole rada revizora u primeni međunarodnih računovodstvenih standarda, na šta se žale posebno strani investitori, jasno je sa čim se sve mora suočiti i odnedavno formirana Komora revizora – kaže dr Stanojević i dodaje da je nepoznavanje novih tehnologija takođe jedan od velikih problema naše revizorske prakse. Ovo se posebno ogleda u domenu kompjuterske obrade podataka, gde preduzeća stvarne podatke drže u računaru, a druge dostavljaju revizoru i državi.

Nije retkost da preduzeće posluje godinama sa gubicima a da revizorska firma ipak napiše pozitivno mišljenje. Česti su i sukobi interesa između preduzeća obveznika revizije i revizorskih firmi. Pod pritiskom da se ne zamere klijentu i da ne izgube posao, revizori daju beznačajne ograde u svom izveštaju, pri tom zanemarujući suštinske nalaze o materijalnim greškama, pa čak i nezakonitim promenama vlasništva. Umesto da se do revizorskog angažmana dolazi javnom ponudom, kod nas i dalje vladaju veze i vezice, a često se za te poslove uzimaju firme u kojima rade bliski rođaci direktora klijenta.

Na Komori revizora je, kao prioritetan zadatak, da uspostavi ambijent za kvalitetan rad revizorskih firmi. Ako se to ne uradi na nezavisan i stručan način, kvalitetu obavljenih revizija u Srbiji i dalje se neće verovati, kaže dr Stanojević.

-----------------------------------------------------

Obrada pri kraju

Narodnoj banci Srbije je, zaključno sa 31. martom 2008. godine, dostavljeno 139.520 finansijskih izveštaja za 2007. godinu, od kojih je 106.250 već obrađeno i uneto u bazu finansijskih izveštaja. Od obrađenih izveštaja 92.000 je otpremljeno Poreskoj upravi, a 38.000 je i vraćeno obveznicima. Trenutno se u postupku obrade nalazi preostalih 33.270 finansijskih izveštaja, koji su dostavljeni u pismenoj formi i sadrže brojne nedostatke i nepravilnosti, što uveliko utiče na završetak obrade.

(Sutra: Revizija nije „šac” metoda)