Ко верује ревизорима

Последњег дана фебруара у Одељење за бонитет Народне банке Србије требало је да стигну финансијски извештаји за 2007. из око 150.000 предузећа и предузетника. Да ли је приспело баш толико и није од превеликог значаја, али од тог броја обвезника, одиста великог, око три одсто или око 5.000 привредних субјеката подлеже ревизији својих завршних рачуна. Тиме се у Србији бави 35 ревизорских друштава, а преглед пословних књига могу да раде само куће које имају дозволу за рад Министарства финансија. Тај посао мора да се обави до јуна, када се извештаји с мишљењем ревизора предају центрима бонитета НБС.

Од пре неколико година, откада се код нас отпочело са применом међународних рачуноводствених стандарда и обавезним ревизијама финансијских извештаја за велика и средња предузећа, било је повремених притужби да још нисмо овладали тим правилима, да немамо довољан број стручњака за тај посао и да се, због нама својственог отаљавања посла, извесном броју равизорских извештаја не може баш веровати. То је и разлог што страни партнери у сваком већем послу са нашим фирмама одмах траже нову, екстерну ревизију пословних књига и то за неколико ранијих година. Отуда и питање: Да ли се одиста може веровати нашим ревизорским извештајима?

За др Љубишу Станојевића, професора на Катедри за рачуноводство и ревизију Сингидунум универзитета у Београду, та дилема не постоји.

Пре се, каже он, може у њих сумњати него веровати. Не може, тврди, да се ревизија великих предузећа уради за дан-два, а да се за средња узме само релевантна документација на „обраду” и да све то обаве само један или два ревизора.

– Свака част појединим великим ревизорским кућама, које држе до себе и струке којом се баве, али овим послом баве се и фирме с техником и технологијом које су старе више од десет година. Многа предузећа имају боље финансијске стручњаке од ревизора који им долазе на „чешљање” пословних књига. Када се томе дода и недостатак ефикасне контроле рада ревизора у примени међународних рачуноводствених стандарда, на шта се жале посебно страни инвеститори, јасно је са чим се све мора суочити и однедавно формирана Комора ревизора – каже др Станојевић и додаје да је непознавање нових технологија такође један од великих проблема наше ревизорске праксе. Ово се посебно огледа у домену компјутерске обраде података, где предузећа стварне податке држе у рачунару, а друге достављају ревизору и држави.

Није реткост да предузеће послује годинама са губицима а да ревизорска фирма ипак напише позитивно мишљење. Чести су и сукоби интереса између предузећа обвезника ревизије и ревизорских фирми. Под притиском да се не замере клијенту и да не изгубе посао, ревизори дају безначајне ограде у свом извештају, при том занемарујући суштинске налазе о материјалним грешкама, па чак и незаконитим променама власништва. Уместо да се до ревизорског ангажмана долази јавном понудом, код нас и даље владају везе и везице, а често се за те послове узимају фирме у којима раде блиски рођаци директора клијента.

На Комори ревизора је, као приоритетан задатак, да успостави амбијент за квалитетан рад ревизорских фирми. Ако се то не уради на независан и стручан начин, квалитету обављених ревизија у Србији и даље се неће веровати, каже др Станојевић.

-----------------------------------------------------

Обрада при крају

Народној банци Србије је, закључно са 31. мартом 2008. године, достављено 139.520 финансијских извештаја за 2007. годину, од којих је 106.250 већ обрађено и унето у базу финансијских извештаја. Од обрађених извештаја 92.000 је отпремљено Пореској управи, а 38.000 је и враћено обвезницима. Тренутно се у поступку обраде налази преосталих 33.270 финансијских извештаја, који су достављени у писменој форми и садрже бројне недостатке и неправилности, што увелико утиче на завршетак обраде.

(Сутра: Ревизија није „шац” метода)