Sredinom septembra o povećanju minimalca
Socijalno-ekonomski savet trebalo bi najkasnije do 15. septembra da s vladom dogovori novu minimalnu cenu radnog sata u Srbiji, koja sada iznosi 130 dinara. Ako se poslodavci pitaju, kako pokazuje anketa Unije poslodavaca Srbije, 68 odsto njih smatra da se nisu stekli uslovi za povećanje minimalne cene rada od januara 2018. godine. Oni koji pristaju na korekciju ističu da ona ne može biti veća od 140 dinara, što je svega 10 dinara više nego sada.
Sindikati, s druge strane, kažu, da su se po zakonu stekli uslovi za korekciju radnog sata i da cena može da ide od 145 do 207 dinara, u zavisnosti od toga da li se uzima u obzir prosečna neto zarada ili i prosečna potrošačka korpa.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da će oni podržati povećanje minimalca pod uslovom da dođe do smanjenja nekog od 500 parafiskalnih nameta, koji i ovako opterećuju poslodavce.
– U redu je da do povećanja dođe, ali ne tako što će sva opterećenja ponovo ići preko leđa poslodavaca. Tražili smo u više navrata da nas rasterete plaćanja izmišljenih taksi kojima se pune kase lokalnih samouprava, ali i budžeta, i ništa nije urađeno. Umesto toga dobili smo da plaćamo još neke namete, a privredni rast nije takav da bi jedno preduzeće moglo sve to da podnese. Poslodavci zato predlažu da se cena radnog sata poveća kroz rast neoporezivog dela zarade, umanjenje poreza i doprinosa, smanjenje fiskalnih nameta ili kroz oštriju kaznenu politiku za nelojalnu konkurenciju i rad na crno – objašnjava Atanacković.
Kako se može videti iz ankete, poslodavci koji su se izjasnili za povećanje minimalne cene rada mahom su iz Beograda i Novog Sada, odnosno s teritorije Vojvodine, dok je najmanje njih iz istočne i južne Srbije. Za povećanje su poslodavci iz sektora metalske industrije, dok ih je najmanje u sektoru trgovine.
Poslodavci poručuju da bi država prvo morala da se pozabavi sa više od 23.000 preduzeća koja nemaju nijednog zaposlenog, a rade i prave veliku dobit, jer je to pranje para i uzimanje posla onima koji redovno izmiruju obaveze prema državi. Atanacković dodaje i da bez realnog rasta BDP-a, koji ove godine neće preći dva odsto (iako je planirano tri i tri i po), nema realnog osnova da se cena rada koriguje.
Upitan gde je Srbija po ceni radnog sata, Atanacković odgovara da smo na najnižem nivou, poput Makedonije ili Rumunije.
S druge strane, Ljubiša Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, objašnjava da realne osnove za povećanje minimalne cene rada postoje, te da očekuje da se do 15. septembra dogovore o minimalnoj zaradi za narednu godinu.
– Povećanje minimalne zarade bilo bi odlična smernica za rast minimalnih i zarada uopšte, jer u Srbiji minimalac prima više od 300.000 radnika. Ako se uzme u obzir da je minimalna neto zarada oko 36.000 dinara, minimalna cena rada trebalo bi da bude 207 dinara. Ako bi se uzelo 60 odsto od prosečne neto zarade u maju, minimalna cena rada bila bi 163 dinara. A ako bismo u obzir uzeli 70 odsto od minimalne potrošačke korpe, radni sat bi se plaćao 145 dinara – kaže Orbović.
Razlog više da se ovaj predlog prihvati jeste i činjenica da u Srbiji prosečna zarada raste sporije od minimalne, kaže naš sagovornik, i dodaje da stručne službe uveliko rade na definisanju nove minimalne cene rada.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
