Prošla su vremena Solženjicina i Pintera

Bilans tog imperijalističkog pohoda su stotine hiljada civilnih žrtava, raspaljeni unutrašnji rasni i verski sukobi koji svake nedelje donose nove stotine mrtvih, monstruozni izraštaji, poput ISIS-a, na ruševinama rasturenih država, terorizam kao oblik otpora okupatoru, milioni izbeglica čiji talasi ljuljaju temelje našeg kontinenta.

Javno mnjenje „slobodnog sveta” sve ovo prati sa istinskim ili glumljenim nerazumevanjem, ne dovodeći sadašnje stanje u vezu sa osvajačkim pohodima svojih vlada i generalštabova, ili je javnost do te mere otupela da ne pokazuje ni osnovnu ljudsku solidarnost sa nacijama upropašćenim na njene oči i u njeno ime.

Naprotiv, otuđena elita, poput intelektualnog hohštaplera B. A. Levija, sve te ratove, kao i pripremne obojene revolucije, zdušno podržava, ne libeći se ni uloge ratnih savetnika. Nekadašnji levičari i šezdesetosmaši prešli su u tabor neoliberalističkog osvajanja planete.

U toku je opkoljavanje Rusije, na njenim granicama se gomilaju trupe i postavljaju raketni uređaji, čemu štampana i elektronska opštila daju plaćenički doprinos. Levica je mrtva, rastvorena u liberalističkom bućkurišu; ćute komunisti, ćute socijaldemokrati, ćute trockisti, anarhisti i pacifisti, ćute zeleni i feministkinje, svi su se zavukli u mišje rupe.

Prošla su vremena u kojima su A. Solženjicin, A. Zinovjev, H. Pinter, L. Dalmas, i drugi, negodovali protiv razbojništava. N. Čomski se oglašava iz pustinjačke samoće, prinuđen da bira između raznih varijanti zla, a Peter Handke će do kraja života otplaćivati kaznu za nekoliko smelih reči dobačenih u lice nasilnika.

Zlo likuje na svim stranama. Kada će krenuti talas negodovanja i otpora zavisi, ipak, od nekih procesa u ljudskoj svesti i savesti. Dotle, ostaje strah od mogućnosti da se sve ovo završi katastrofalno.