Прошла су времена Солжењицина и Пинтера

Биланс тог империјалистичког похода су стотине хиљада цивилних жртава, распаљени унутрашњи расни и верски сукоби који сваке недеље доносе нове стотине мртвих, монструозни израштаји, попут ИСИС-а, на рушевинама растурених држава, тероризам као облик отпора окупатору, милиони избеглица чији таласи љуљају темеље нашег континента.

Јавно мњење „слободног света” све ово прати са истинским или глумљеним неразумевањем, не доводећи садашње стање у везу са освајачким походима својих влада и генералштабова, или је јавност до те мере отупела да не показује ни основну људску солидарност са нацијама упропашћеним на њене очи и у њено име.

Напротив, отуђена елита, попут интелектуалног хохштаплера Б. А. Левија, све те ратове, као и припремне обојене револуције, здушно подржава, не либећи се ни улоге ратних саветника. Некадашњи левичари и шездесетосмаши прешли су у табор неолибералистичког освајања планете.

У току је опкољавање Русије, на њеним границама се гомилају трупе и постављају ракетни уређаји, чему штампана и електронска општила дају плаћенички допринос. Левица је мртва, растворена у либералистичком бућкуришу; ћуте комунисти, ћуте социјалдемократи, ћуте троцкисти, анархисти и пацифисти, ћуте зелени и феминисткиње, сви су се завукли у мишје рупе.

Прошла су времена у којима су А. Солжењицин, А. Зиновјев, Х. Пинтер, Л. Далмас, и други, негодовали против разбојништава. Н. Чомски се оглашава из пустињачке самоће, принуђен да бира између разних варијанти зла, а Петер Хандке ће до краја живота отплаћивати казну за неколико смелих речи добачених у лице насилника.

Зло ликује на свим странама. Када ће кренути талас негодовања и отпора зависи, ипак, од неких процеса у људској свести и савести. Дотле, остаје страх од могућности да се све ово заврши катастрофално.