Stvaralac remek-dela

Po­ka­zao se on i u Čel­si­ju s ko­jim je dva pu­ta bio pr­vak En­gle­ske. Čak je bio iza­bran i u ide­a­lan tim pr­ven­stva, ali ovo što je od­i­grao na po­čet­ku se­zo­ne za­di­vi­lo je sve ko­ji pra­te en­gle­ski fud­bal. Po­hva­le plju­šte sa svih stra­na: od sa­i­gra­ča, biv­ših aso­va, struč­nja­ka, me­di­ja, gle­da­la­ca...

Ma­tić u na­šem klup­skom fud­ba­lu ni­je osta­vio trag. Ni­je imao vre­me­na. Je­ste bio u mla­đim se­lek­ci­ja­ma Cr­ve­ne zve­zde i Par­ti­za­na, ali je sre­ću po­tra­žio u svom za­vi­ča­ju, u ma­njim klu­bo­vi­ma.

I oti­šao je vr­lo ra­no iz svo­je ze­mlje. Ta­kvih pri­me­ra ima do­sta, ali su vr­lo ret­ki oni ko­ji su kre­nuv­ši tim pu­tem sti­gli i da­lje ne­go što im se pred­vi­đa­lo. Mla­di lju­di u be­lom sve­tu če­sto se za­do­vo­lje sa­mim tim što su tu gde je­su, pa go­to­vo i za­bo­ra­ve zbog če­ga su ta­mo.

Ne­ma­nja Ma­tić, na sre­ću, ni­je od ta­kvih. To se vi­di i po nje­go­voj ka­ri­je­ri u ko­joj ne­ma mr­lja, kao ni u lič­nom ži­vo­tu.

Fud­bal je po­čeo da igra u Obre­nov­cu, pa bio u ško­li „ve­či­tih ri­va­la”, on­da oti­šao da se osa­mo­sta­li na Ub i u La­za­re­vac, oda­kle je kre­nuo u pe­čal­bu. Naj­pre u Slo­vač­ku. Iz Ko­ši­ca je pri­vu­kao pa­žnju Čel­si­ja, ali još ni­je bio do­ra­stao za te fud­bal­ske vi­si­ne, pa je po­slat na ka­lje­nje u ho­land­ski Vi­te­se.

Za ne­kog dru­gog bio bi to pre­la­zak na spo­red­ni ko­lo­sek. Za Ma­ti­ća ni­je, ma­da je mo­rao za­o­bi­la­znim pu­tem da bi ga Čel­si po­no­vo za­pa­zio. Iz Ho­lan­di­je ga je uze­la Ben­fi­ka, ko­joj do­bro ide s na­šim igra­či­ma. Po­sle tri se­zo­ne i iz­bo­ra u ide­al­ni tim šam­pi­o­na­ta Por­tu­ga­li­je po­no­vo se na­šao u Lon­do­nu.

Ta­da­šnjem tre­ne­ru Čel­si­ja Mo­ri­nju je tre­bao ta­kav igrač. On ga je sa­da do­veo i u Man­če­ster ju­naj­ted. A ču­ve­ni Por­tu­ga­lac ne vo­li neo­d­go­vor­ne igra­če, ni­ti one za ko­je tre­ba dru­gi da igra­ju.

A Ne­ma­nja Ma­tić je upra­vo taj ko­ji gi­ne za dru­ge, ali ume i sam da iz­ve­de ne­ko re­mek-de­lo. Te nje­go­ve od­li­ke, ko­je je, re­klo bi se, ne­mo­gu­će na­ći u jed­nom istom čo­ve­ku, upra­vo hva­le na sva usta oni ko­ji su gle­da­li nje­go­ve pr­ve utak­mi­ce u Man­če­ster ju­naj­te­du.

Mi­mo ve­li­ke fud­bal­ske sce­ne Ne­ma­nja Ma­tić je već po­ka­zao i do­ka­zao da je ve­li­ki čo­vek. Oda­zvao se po­zi­vu Fa­kul­te­ta spor­ta i fi­zič­kog vas­pi­ta­nja u Be­o­gra­du da se do­te­ra­ju svla­či­o­ni­ce pre­pu­šte­ne zu­bu vre­me­na, u svom rod­nom Vre­lu (ro­đen je 1. av­gu­sta 1988) pri­te­kao je u po­moć da se ob­no­vi sta­ra cr­kva, na Ubu gra­di sport­ski cen­tar...

Još kad bi s na­šom re­pre­zen­ta­ci­jom za­i­grao idu­će go­di­ne na Svet­skom pr­ven­stvu...