Erdogan oduzima glasače Angeli Merkel

Sudeći po prednosti koju trenutno uživa nad svojim glavnim rivalima, pre svega upravo SDP-om, Merkelova teško da će zbog ove Erdoganove „sabotaže” izgubiti izbore. Ipak, teorijska mogućnost da se oko milion ljudi, koliko u Nemačkoj ima Turaka sa pravom glasa, okrene protiv kancelarke na septembarskim parlamentarnim izborima izazvala je reakciju iz njenog kabineta. Odatle je preko „Tvitera” Erdoganu poručeno da se od stranih vlada očekuje da se ne mešaju u unutrašnje nemačke poslove.

Petljanjem u nemačke izbore Erdogan je vratio milo za drago Merkelovoj i za to što mu njena vlada uoči aprilskog referenduma za ustavne promene u Turskoj nije dozvolila da na nemačkom tlu vodi kampanju za glasove turskih gastarbajtera koji pravo glasa imaju u domovini. Ustavnim promenama, svejedno izglasanim, Erdogan je cementirao gotovo neograničenu vlast koju je prikupio nakon navodnog pokušaja puča u julu prošle godine. Berlin ga optužuje da od tada krši ljudska prava i slobode.

Kancelarka je nedavno bez diplomatskog uvijanja u jednom intervjuu izjavila, kako su preneli mediji u Istanbulu, da u sadašnjoj situaciji neće biti otvaranja novih poglavlja u pristupnim pregovorima sa Ankarom. Bolja vremena će sačekti i najavljeni razgovori o unapređenju sporazama o carinskoj uniji koji su dve strane potpisale još 1996. godine.

U Belinu, međutim, odbacuju ideju Evropskog parlamenta i nekih zemalja EU da sa Turskom treba i formalno prekinuti pristupne pregovore, koji se već godinama vrte u mestu. Nemačka je i dalje za saradnju sa Ankarom, ali ima rezerve kada je reč o njenom punopravnom članstvu u EU. Umesto toga, ona zagovara „privilegovano partnerstvo” sa strateški važnom zemljom na jugoistočnom krilu NATO-a.

„Mi moramo da nastavimo dijalog iako prolazimo kroz težak period pošto imamo različite stavove o mnogim pitanjima”, izjavila je Merkelova. Ona taj stav objašnjava time da Turska nije samo Erdogan, već i onih skoro 50 odsto građana koji su se protivili ustavnim promenama.

„Ti ljudi gaje izvesna očekivanja od nas, oni su za dijalog, i mi ne smemo da im pošaljemo pogrešnu poruku”, objasnila je kancelarka.

I nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer tvrdi da je ovo kriza odnosa sa nepredvidivim Erdoganom, a manje sa Turcima i Turskom.

„On kroji državu prema svom viđenju, a ono što je ostalo od opozicije i kritičara strpao je zatvor", izjavio je Štajnmajer.

U Ankari krivce za poremećaj u pregovorima nalaze u Nemačkoj i još nekim članicama EU, koje se i na taj način obraćaju domaćem javnom mnenju kako bi pridobile glasove.

„Odnosi Nemačke i Turske će se popraviti tek posle septembarskih izbora. Slično se ranije dešavalo u Francuskoj i Austriji. Vlada u Berlinu sada sledi njihovu strategiju”, izjavio je Erdogan.

Te odnose na ispit stavlja i odbijanje Nemačke, kao i još nekih zapadnih zemalja, da Turskoj izruče navodne pristalice imama Fetulaha Gulena, kojeg je Erdogan optužio da je organizovao pokušaj puča.

Na spisku traženih osoba je od ove sedmice i profesor teologije Adil Oksuz, koji je navodno, posle imama Gulena, bio jedan od glavnih aktera puča u kome je u noći između 15. i 16. jula prošle godine stradalo 250 osoba, dok je 2.200 lakše ili teže ranjeno.

„Mi smo Nemačkoj uputili 4.500 dosijea (navodnih terorista) ali dosad nismo dobili nijedan odgovor”, optužuje Erdogan vladu u Berlinu koga pojedini nemački mediji već dugo oslovljavaju kao „sultana sa Bosfora”.

Turske vlasti optužuju zapadne države da pružaju utočište i „kurdskim teroristima”, odnosno članovima Radničke partije Kurdistana, zabranjene u Turskoj. Među onima koje Erdogan traži su i mnogi oficiri koji su službovali u zemljama NATO-a, diplomate i članovi njihovih porodica, novinari i javni tužioci. Oni su u Nemačkoj zatražili azil jer se plaše da se vrate u svoju zemlju.