Ердоган одузима гласаче Ангели Меркел

Судећи по предности коју тренутно ужива над својим главним ривалима, пре свега управо СДП-ом, Меркелова тешко да ће због ове Ердоганове „саботаже” изгубити изборе. Ипак, теоријска могућност да се око милион људи, колико у Немачкој има Турака са правом гласа, окрене против канцеларке на септембарским парламентарним изборима изазвала је реакцију из њеног кабинета. Одатле је преко „Твитера” Ердогану поручено да се од страних влада очекује да се не мешају у унутрашње немачке послове.

Петљањем у немачке изборе Ердоган је вратио мило за драго Меркеловој и за то што му њена влада уочи априлског референдума за уставне промене у Турској није дозволила да на немачком тлу води кампању за гласове турских гастарбајтера који право гласа имају у домовини. Уставним променама, свеједно изгласаним, Ердоган је цементирао готово неограничену власт коју је прикупио након наводног покушаја пуча у јулу прошле године. Берлин га оптужује да од тада крши људска права и слободе.

Канцеларка је недавно без дипломатског увијања у једном интервјуу изјавила, како су пренели медији у Истанбулу, да у садашњој ситуацији неће бити отварања нових поглавља у приступним преговорима са Анкаром. Боља времена ће сачекти и најављени разговори о унапређењу споразама о царинској унији који су две стране потписале још 1996. године.

У Белину, међутим, одбацују идеју Европског парламента и неких земаља ЕУ да са Турском треба и формално прекинути приступне преговоре, који се већ годинама врте у месту. Немачка је и даље за сарадњу са Анкаром, али има резерве када је реч о њеном пуноправном чланству у ЕУ. Уместо тога, она заговара „привилеговано партнерство” са стратешки важном земљом на југоисточном крилу НАТО-а.

„Ми морамо да наставимо дијалог иако пролазимо кроз тежак период пошто имамо различите ставове о многим питањима”, изјавила је Меркелова. Она тај став објашњава тиме да Турска није само Ердоган, већ и оних скоро 50 одсто грађана који су се противили уставним променама.

„Ти људи гаје извесна очекивања од нас, они су за дијалог, и ми не смемо да им пошаљемо погрешну поруку”, објаснила је канцеларка.

И немачки председник Франк Валтер Штајнмајер тврди да је ово криза односа са непредвидивим Ердоганом, а мање са Турцима и Турском.

„Он кроји државу према свом виђењу, а оно што је остало од опозиције и критичара стрпао је затвор", изјавио је Штајнмајер.

У Анкари кривце за поремећај у преговорима налазе у Немачкој и још неким чланицама ЕУ, које се и на тај начин обраћају домаћем јавном мнењу како би придобиле гласове.

„Односи Немачке и Турске ће се поправити тек после септембарских избора. Слично се раније дешавало у Француској и Аустрији. Влада у Берлину сада следи њихову стратегију”, изјавио је Ердоган.

Те односе на испит ставља и одбијање Немачке, као и још неких западних земаља, да Турској изруче наводне присталице имама Фетулаха Гулена, којег је Ердоган оптужио да је организовао покушај пуча.

На списку тражених особа је од ове седмице и професор теологије Адил Оксуз, који је наводно, после имама Гулена, био један од главних актера пуча у коме је у ноћи између 15. и 16. јула прошле године страдало 250 особа, док је 2.200 лакше или теже рањено.

„Ми смо Немачкој упутили 4.500 досијеа (наводних терориста) али досад нисмо добили ниједан одговор”, оптужује Ердоган владу у Берлину кога поједини немачки медији већ дуго ословљавају као „султана са Босфора”.

Турске власти оптужују западне државе да пружају уточиште и „курдским терористима”, односно члановима Радничке партије Курдистана, забрањене у Турској. Међу онима које Ердоган тражи су и многи официри који су службовали у земљама НАТО-а, дипломате и чланови њихових породица, новинари и јавни тужиоци. Они су у Немачкој затражили азил јер се плаше да се врате у своју земљу.