SAD ne veruju Ukrajini

Priču je pokrenuo „Njujork tajms”, američki dnevni list koji je tokom proteklih godina u velikoj meri izgubio nekadašnji kredibilitet, ali kojeg i danas citiraju svi oni kojima su potrebne senzacije. Kako god bilo, panika koja je zavladala u ukrajinskom državnom rukovodstvu jasno je pokazala da gde ima dima, ima i vatre. Čak je i predsednik Petro Porošenko smatrao za potrebno da se oglasi. Ipak, slaba vajda.

A onda još jedan udar. Američki Federalni istražni biro dokopao se čoveka koji je napravio kompjuterski program kojim su, navodno, Rusi uspeli da se ubace u servere Demokratske partije Hilari Klinton i, zahvaljujući prikupljenim podacima, obezbede siguran izborni poraz nekadašnje prve dame SAD. Ne treba ni pominjati da je i ovu priču prvi objavio „Njujork tajms”.

Iznenađenje je bilo potpuno tek kada se ispostavilo da je otkriveni haker, koji sebe zvučno naziva „Profekser”, takođe – Ukrajinac. To što pomenuti, kako je priznao istražiteljima, nije lično učestvovao u američkim predizbornim vratolomijama, već je svoj program „P.A.S. veb šel” prodao neznano kome (Rusima, Amerikancima, ili nekom trećem…) za dobre pare, omogućilo mu je da, do daljeg, „sačuva živu glavu na ramenima”. Ipak, zar se Porošenko nije, upravo u ime Ukrajine i svojih sunarodnika, zakleo u večitu vernost Americi? Ili možda neko radi protiv njega?

Objektivno, nije teško razumeti kojim su se motivima rukovodili i „Južmaš” i „Profekser”. Tako bi se ponašao i bilo koji poslovni čovek ili kompanija u SAD, pa i šire. Treba preživeti, i ni jedna prilika za zaradu ne sme se olako propustiti. U tom smislu, uvođenjem sankcija Rusiji, Amerikanci se nisu vodili nikakvim drugim interesima sem verovanjem da mogu da se ubace na neko tržište u svetu koje trenutno popunjava druga strana. A evropski prostor je još uvek i te kako aktuelna pozornica. Politika je tu tek da zamaskira pravu sliku stvari, pa kako se ko snađe...

Ukrajina se od „narandžaste revolucije” naovamo nije baš snašla. U suštini moćna država (gledajući broj stanovnika, veličinu i ekonomski potencijal) našla se na pravoj geopolitičkoj vetrometini i s vremenom pretvorila u sporednog igrača na globalnoj sceni. Istovremeni pad uticaja SAD u EU kao da je logično vodio ka prisnijoj saradnji Kijeva i Vašingtona. Pritom, istočni partner je bio spreman mnogo šta da žrtvuje zarad ovako važnog savezništva. Zapadni gigant je ovaj gest shvatio više kao poklonjenje nego kao poziv na iskrenu saradnju. Ne čudi stoga što su sankcije uvedene Rusiji, izuzetno teško pogodile – Ukrajinu. Bivšoj članicu SSSR-a nije pomoglo ni to što je, u međuvremenu, uklonila sve spomenike posvećene vođi velike Oktobarske revolucije Vladimiru Iljiću Lenjinu.

Pitanje koje se svakako nameće je: kako su Amerikanci uopšte mogli sebe da ubede da u Ukrajini, i pored Porošenka, imaju iskrenog saveznika, i obratno? Da li u vojnim strukturama u Vašingtonu danas sede ljudi koji na svet ne gledaju u celosti, već se koncentrišu samo na pojedine tačke u nadi da bi na taj način mogli da spreče neumoljivi pad sopstvenog uticaja? I da li na drugoj strani, u Kijevu, više nemaju nijedan adut kojim bi mogli da odgovore na izazove koje nameće sadašnje vreme. Kao da im ono što se dešava u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji ni na koji način ne signalizira da se mnogo šta menja. Posebno u Evropi. Ni činjenica da će i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder uskoro stupiti u službu kod ruskog naftnog giganta „Rosnjefta”, nikome ovde nije signal. Doduše, nije ni Amerikancima…

Ali, vratimo se na zavod „Južmaš” u kojem su prve raketne motore proizveli još davne 1944, dakle u vreme Velikog otadžbinskog rata (Drugog svetskog). Kao i haker „Profekser”, ovdašnje rukovodstvo je, jednostavno, shvatilo da im bez para nema opstanka. A ono što oni proizvode danas je tražena roba. U tom smislu i negiranje da su njihovi raketni motori stigli u Severnu Koreju više se koristi kao prilika za dodatno reklamiranje, nego kao – kajanje. Uostalom, svi znaju da se raketni motori ne proizvode tek tako, u radionici iza kuće.

A „Profekser”? Kako mu bude. Zvanični Kijev se sigurno neće preterano truditi da ga zaštiti…