САД не верују Украјини

Причу је покренуо „Њујорк тајмс”, амерички дневни лист који је током протеклих година у великој мери изгубио некадашњи кредибилитет, али којег и данас цитирају сви они којима су потребне сензације. Како год било, паника која је завладала у украјинском државном руководству јасно је показала да где има дима, има и ватре. Чак је и председник Петро Порошенко сматрао за потребно да се огласи. Ипак, слаба вајда.

А онда још један удар. Амерички Федерални истражни биро докопао се човека који је направио компјутерски програм којим су, наводно, Руси успели да се убаце у сервере Демократске партије Хилари Клинтон и, захваљујући прикупљеним подацима, обезбеде сигуран изборни пораз некадашње прве даме САД. Не треба ни помињати да је и ову причу први објавио „Њујорк тајмс”.

Изненађење је било потпуно тек када се испоставило да је откривени хакер, који себе звучно назива „Профексер”, такође – Украјинац. То што поменути, како је признао истражитељима, није лично учествовао у америчким предизборним вратоломијама, већ је свој програм „П.А.С. веб шел” продао незнано коме (Русима, Американцима, или неком трећем…) за добре паре, омогућило му је да, до даљег, „сачува живу главу на раменима”. Ипак, зар се Порошенко није, управо у име Украјине и својих сународника, заклео у вечиту верност Америци? Или можда неко ради против њега?

Објективно, није тешко разумети којим су се мотивима руководили и „Јужмаш” и „Профексер”. Тако би се понашао и било који пословни човек или компанија у САД, па и шире. Треба преживети, и ни једна прилика за зараду не сме се олако пропустити. У том смислу, увођењем санкција Русији, Американци се нису водили никаквим другим интересима сем веровањем да могу да се убаце на неко тржиште у свету које тренутно попуњава друга страна. А европски простор је још увек и те како актуелна позорница. Политика је ту тек да замаскира праву слику ствари, па како се ко снађе...

Украјина се од „наранџасте револуције” наовамо није баш снашла. У суштини моћна држава (гледајући број становника, величину и економски потенцијал) нашла се на правој геополитичкој ветрометини и с временом претворила у споредног играча на глобалној сцени. Истовремени пад утицаја САД у ЕУ као да је логично водио ка приснијој сарадњи Кијева и Вашингтона. Притом, источни партнер је био спреман много шта да жртвује зарад овако важног савезништва. Западни гигант је овај гест схватио више као поклоњење него као позив на искрену сарадњу. Не чуди стога што су санкције уведене Русији, изузетно тешко погодиле – Украјину. Бившој чланицу СССР-а није помогло ни то што је, у међувремену, уклонила све споменике посвећене вођи велике Октобарске револуције Владимиру Иљићу Лењину.

Питање које се свакако намеће је: како су Американци уопште могли себе да убеде да у Украјини, и поред Порошенка, имају искреног савезника, и обратно? Да ли у војним структурама у Вашингтону данас седе људи који на свет не гледају у целости, већ се концентришу само на поједине тачке у нади да би на тај начин могли да спрече неумољиви пад сопственог утицаја? И да ли на другој страни, у Кијеву, више немају ниједан адут којим би могли да одговоре на изазове које намеће садашње време. Као да им оно што се дешава у Немачкој, Француској, Великој Британији ни на који начин не сигнализира да се много шта мења. Посебно у Европи. Ни чињеница да ће и бивши немачки канцелар Герхард Шредер ускоро ступити у службу код руског нафтног гиганта „Росњефта”, никоме овде није сигнал. Додуше, није ни Американцима…

Али, вратимо се на завод „Јужмаш” у којем су прве ракетне моторе произвели још давне 1944, дакле у време Великог отаџбинског рата (Другог светског). Као и хакер „Профексер”, овдашње руководство је, једноставно, схватило да им без пара нема опстанка. А оно што они производе данас је тражена роба. У том смислу и негирање да су њихови ракетни мотори стигли у Северну Кореју више се користи као прилика за додатно рекламирање, него као – кајање. Уосталом, сви знају да се ракетни мотори не производе тек тако, у радионици иза куће.

А „Профексер”? Како му буде. Званични Кијев се сигурно неће претерано трудити да га заштити…