Dimitrov: Nismo dali nalog za prisluškivanje

Ishod ozbiljne krize u odnosima između Srbije i Makedonije, zbog čega je Beograd bio prinuđen da povuče sve naše diplomate iz Skoplja, mogao bi da se zna već danas. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Makedonije Zoran Zaev razgovaraće u podne telefonom o odnosima dve zemlje, koji su se pogoršali posle saznanja da Skoplje namerava da uvede Kosovo u Unesko, ali i nedozvoljenog obaveštajnog praćenja naših diplomata i zvaničnika.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić juče je potvrdio da će se i on čuti sa svojim kolegom Nikolom Dimitrovim.

„Mi se trudimo da razgovaramo, ali i da zaštitimo interese svoje zemlje i ne ugrozimo mir i stabilnost u regionu. To o čemu govorimo, svima da bude jasno, nije ništa što bi spadalo u domen nekih pretpostavki, već postoje nedvosmisleno utvrđene radnje koje govore o veoma pojačanom i izuzetno ofanzivnom delovanju prema institucijama i Republici Srbiji i osoblju ambasade u celini u Skoplju”, rekao je prvi potpredsednik vlade, uz napomenu da je veoma važno da se zna u kakvom će okruženju naše osoblje raditi u ambasadi u Skoplju.

Srećko Đukić, bivši ambasador, potvrđuje da, po Bečkoj konvenciji, zemlja prijema diplomatskom i službenom osoblju garantuje punu bezbednost, ali i dodaje: „Nema u diplomatiji nekoga ko nije bio izložen obaveštajnom radu, ali po nepisanom pravilu, nema zemlje koja će priznati da obaveštajno prati diplomate. To što se neki diplomata fizički, telefonski ili na neki drugi način prati, shvatam kao normu diplomatskog posla”, objašnjava ovaj naš nekadašnji diplomata.

Poznati makedonski novinar Milenko Nedelkovski podseća na veliku aferu prisluškivanja više od 20.000 ljudi iz 2015. godine, koju je tada navodno razotkrio Zoran Zaev. „To nije radila makedonska, već engleska i italijanska tajna služba. A ako su tada gotovo svakoga prisluškivali, mogli su i srpsku ambasadorku. Mislim da sama Makedonija nema razloga da špijunira Srbiju, ali je moguće da deo makedonskog obaveštajnog aparata radi za Amerikance”, objašnjava Nedelkovski.

Dačić je juče objasnio da je odluka Srbije da povuče osoblje ambasade u Makedoniji zapravo poruka Skoplju da sve znamo, i šta su se dogovarali i o čemu su se dogovorili, a to je, istakao je, nešto što se ne radi prijateljima.

„Veoma smo jasni kada kažemo da želimo zaista dobrosusedske odnose sa Makedonijom, ali ti odnosi moraju da se baziraju na principima reciprociteta. A to je – kako vi prema nama, tako mi prema vama”, naveo je Dačić. Ministar je kazao i da nema ničeg čudnog u tome što će Makedonija podržati članstvo Kosova u Unesku, ali je, citirajući nemačku kancelarku Angelu Merkel, ukazao „da se to ne radi prijateljima”.

Zamenik makedonskog premijera Bujar Osmani, upitan da li je odnos Srbije povezan sa najavama za učlanjenje Kosova u Unesko, rekao je da ne treba da se spekuliše o razlozima i da je za Makedoniju važno da zatvori otvorena pitanja sa susedima. „Nećemo brzati ni sa kakvim odlukama u tom pravcu, čekaćemo da dobijemo sve detalje u odnosu na to pitanje. Važno je da dve strane imaju pozitivnu volju da se stvari vrate u uobičajene odnose”, istakao je makedonski vicepremijer. Osmani je dodao i da je u komunikaciji s vlastima u Prištini dobijena informacija da Kosovo u ovom momentu nema zahtev za prijem u Unesko. „Oni kažu da u ovom momentu uopšte nemaju zahtev, tako da to nije predmet razgovora. U trenutku kada bude zatražena podrška, tada ćemo doneti odluku”, rekao je Osmani.

Milenko Nedelkovski kazao je da je pravi razlog pogoršanja odnosa između dve zemlje to što je američka „duboka  država” odredila Makedoniju da kao sused predloži Kosovo za prijem u Unesko. „Crna Gora neće da se uvlači u ovu priču, Albanija je predložila Kosovo 2015. za prijem u Unesko i tako su SAD sada našle Makedoniju kao najviše porobljenu državu na Balkanu da obavi taj posao. Mi nemamo ni predsednika, ni premijera, ni opoziciju, ali imamo američkog ambasadora Džesa Bejlija, koji ovde radi sve što želi”, priča ovaj poznati skopski televizijski novinar.

Srećko Đukić, naš nekadašnji ambasador u Bugarskoj i Belorusiji, kaže da je, zbog svog geopolitičkog položaja i mnogih interesa, Makedonija osetljivo pitanje i da prema ovoj zemlji, koja nam je devedesetih godina u vreme sankcija bila jedini kanal za izvoz naše robe, treba postupati veoma pažljivo. „Beograd je povlačenjem diplomata iz Skoplja praktično širom otvorio vrata Bugarskoj za delovanje u Makedoniji. Pogotovo posle potpisivanja zajedničke deklaracije o prijateljstvu ove dve države. A znamo da su nas Bugari stalno optuživali da smo mi stvorili makedonsku naciju”, naveo je Đukić i dodao da bi bilo dobro da se što pre u Skoplje vrati makar konzularno osoblje, jer u Makedoniji ima dosta naših turista, biznismena, ljudi koji tamo privremeno rade.