Димитров: Нисмо дали налог за прислушкивање

Исход озбиљне кризе у односима између Србије и Македоније, због чега је Београд био принуђен да повуче све наше дипломате из Скопља, могао би да се зна већ данас. Председник Србије Александар Вучић и премијер Македоније Зоран Заев разговараће у подне телефоном о односима две земље, који су се погоршали после сазнања да Скопље намерава да уведе Косово у Унеско, али и недозвољеног обавештајног праћења наших дипломата и званичника.

Министар спољних послова Ивица Дачић јуче је потврдио да ће се и он чути са својим колегом Николом Димитровим.

„Ми се трудимо да разговарамо, али и да заштитимо интересе своје земље и не угрозимо мир и стабилност у региону. То о чему говоримо, свима да буде јасно, није ништа што би спадало у домен неких претпоставки, већ постоје недвосмислено утврђене радње које говоре о веома појачаном и изузетно офанзивном деловању према институцијама и Републици Србији и особљу амбасаде у целини у Скопљу”, рекао је први потпредседник владе, уз напомену да је веома важно да се зна у каквом ће окружењу наше особље радити у амбасади у Скопљу.

Срећко Ђукић, бивши амбасадор, потврђује да, по Бечкој конвенцији, земља пријема дипломатском и службеном особљу гарантује пуну безбедност, али и додаје: „Нема у дипломатији некога ко није био изложен обавештајном раду, али по неписаном правилу, нема земље која ће признати да обавештајно прати дипломате. То што се неки дипломата физички, телефонски или на неки други начин прати, схватам као норму дипломатског посла”, објашњава овај наш некадашњи дипломата.

Познати македонски новинар Миленко Неделковски подсећа на велику аферу прислушкивања више од 20.000 људи из 2015. године, коју је тада наводно разоткрио Зоран Заев. „То није радила македонска, већ енглеска и италијанска тајна служба. А ако су тада готово свакога прислушкивали, могли су и српску амбасадорку. Мислим да сама Македонија нема разлога да шпијунира Србију, али је могуће да део македонског обавештајног апарата ради за Американце”, објашњава Неделковски.

Дачић је јуче објаснио да је одлука Србије да повуче особље амбасаде у Македонији заправо порука Скопљу да све знамо, и шта су се договарали и о чему су се договорили, а то је, истакао је, нешто што се не ради пријатељима.

„Веома смо јасни када кажемо да желимо заиста добросуседске односе са Македонијом, али ти односи морају да се базирају на принципима реципроцитета. А то је – како ви према нама, тако ми према вама”, навео је Дачић. Министар је казао и да нема ничег чудног у томе што ће Македонија подржати чланство Косова у Унеску, али је, цитирајући немачку канцеларку Ангелу Меркел, указао „да се то не ради пријатељима”.

Заменик македонског премијера Бујар Османи, упитан да ли је однос Србије повезан са најавама за учлањење Косова у Унеско, рекао је да не треба да се спекулише о разлозима и да је за Македонију важно да затвори отворена питања са суседима. „Нећемо брзати ни са каквим одлукама у том правцу, чекаћемо да добијемо све детаље у односу на то питање. Важно је да две стране имају позитивну вољу да се ствари врате у уобичајене односе”, истакао је македонски вицепремијер. Османи је додао и да је у комуникацији с властима у Приштини добијена информација да Косово у овом моменту нема захтев за пријем у Унеско. „Они кажу да у овом моменту уопште немају захтев, тако да то није предмет разговора. У тренутку када буде затражена подршка, тада ћемо донети одлуку”, рекао је Османи.

Миленко Неделковски казао је да је прави разлог погоршања односа између две земље то што је америчка „дубока  држава” одредила Македонију да као сусед предложи Косово за пријем у Унеско. „Црна Гора неће да се увлачи у ову причу, Албанија је предложила Косово 2015. за пријем у Унеско и тако су САД сада нашле Македонију као највише поробљену државу на Балкану да обави тај посао. Ми немамо ни председника, ни премијера, ни опозицију, али имамо америчког амбасадора Џеса Бејлија, који овде ради све што жели”, прича овај познати скопски телевизијски новинар.

Срећко Ђукић, наш некадашњи амбасадор у Бугарској и Белорусији, каже да је, због свог геополитичког положаја и многих интереса, Македонија осетљиво питање и да према овој земљи, која нам је деведесетих година у време санкција била једини канал за извоз наше робе, треба поступати веома пажљиво. „Београд је повлачењем дипломата из Скопља практично широм отворио врата Бугарској за деловање у Македонији. Поготово после потписивања заједничке декларације о пријатељству ове две државе. А знамо да су нас Бугари стално оптуживали да смо ми створили македонску нацију”, навео је Ђукић и додао да би било добро да се што пре у Скопље врати макар конзуларно особље, јер у Македонији има доста наших туриста, бизнисмена, људи који тамо привремено раде.