Erdogan se sprema za osvajanje Istanbula

„Nama su potrebni novi kadrovi. Potrebna nam je obnova stranke sa ljudima koji imaju čiste biografije i nisu korumpirani. To ne treba shvatiti kao čistku, nego kao jačanje partije”, objasnio je Erdogan, koji je nedavno ponovo izabran za lidera stranke.

Po starom ustavu, šefu države bilo je zabranjeno zadržavanje partijske funkcije da se ne bi ponašao pristrasno, već predstavljao nadstranačku ličnost. Ali, to je promenjeno na referendumu sredinom aprila, na kojem su usvojeni amandmani o uvođenju predsedničkog sistema vladavine. Tada se AKP provukla kroz iglene uši, osvojivši 51,4 odsto glasova iako je iza sebe imala, za razliku od opozicije, moćnu propagandnu mašineriju.

Erdogana sada najviše brine to što je prvi put pretrpeo poraz u Istanbulu, gradu u kojem je kao gradonačelnik devedesetih godina prošlog veka započeo vanserijsku političku karijeru. AKP je na referendumu, zajedno sa Partijom nacionalističkog pokreta, koja ju je podržala, osvojila 48,6 odsto glasova u Istanbulu. Sada se Erdogan plaši još većeg pada u Turskoj, pošto protiv njega tradicionalno glasa sekularistički Izmir, a odnedavno i četvoromilionska Ankara.

Naknadne analize su potvrdile da su na referendumu četiri do 12 odsto članova AKP u pojedinim mestima digli glas protiv jačanja položaja šefa države. Strahuje se da će oni ponovo glasati protiv Erdogana koji se već ponaša kao da je novi sultan.

„Ako budemo opet poraženi u Istanbulu, pretrpećemo poraz u celoj Turskoj. Mi ne želimo da se ponovi rezultat sa referenduma i zato nam je potrebna obnova u partiji”, upozorava Erdogan.

Na aprilskom referendumu Erdogan je pobedio zahvaljujući podršci radikalne desničarske Partije nacionalističkog pokreta Delveta Bahčelije. Ali, saradnja je izazvala lom u toj stranci. Njeni poslanici koji su bili protiv ustavnih promena i Erdogana sada osnivaju svoju stranku.

„Nova partija biće nacionalistička, konzervativna i sledbenik Ataturkovih ideja”, kaže predvodnik te disidentske grupe Meral Akšener. Drugim rečima, ona će na predsedničkim izborima biti protiv proislamističke AKP, koja je u međuvremenu duboko podelila Tursku po mnogim šavovima.

Sada se sa interesovanjem očekuje kako će glasati Kurdi, kojih u Turskoj ima oko 15 miliona. Njihova Narodna demokratska partija, treća po snazi u parlamentu, našla se na udaru vlasti pod optužbom da podržava „teroriste” iz zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK). Lider te stranke Selahatin Demirtaš i još 12 poslanika mesecima su u zatvoru, čekajući suđenje. Ljudi u istočnoj Anadoliji, gde pretežno žive Kurdi, ne kriju ogorčenje zbog toga što su posle neuspelog puča meta nemilosrdnih progona vlasti.

Krug kao da se zatvara i oko lidera vodeće opozicione Republikanke narodne stranke Kemala Kiličdaroglua, čija je popularnost u usponu. On se sada naprasno dovodi u vrzu sa novinarom i poslanikom Enisom Barbarogluom, koji je „zbog odavanja državne tajne medijima” nedavno osuđen na 25 godina zatvora. Na osnovu tih podataka liberalni „Džumhurijet” je objavio reportažu sa snimcima na kojima se vidi kako vozila nacionalne obaveštajne službe MIT dostavljaju oružje pripadnicima Islamske države u Siriji. Politički komentatori se nadaju da se Erdogan ipak neće usuditi da povuče taj potez jer bi to sigurno izazvalo oštre osude i u svetu.

Preuranjeno otvaranje predizborne kampanje, prema ocenama lokalnih analitičara, verovatno je nagoveštaj za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. To ne isključuju ni u opoziciji i kažu da se za svaki slučaj spremaju za skori izlazak na birališta.

Vlada, barem u javnosti, odbacuje tu mogućnost, na šta mnogi sumnjičavo vrte glavom. AKP će sada, kažu u toj partiji, posebnu pažnju posvetiti oporavku privrede, koja se suočila sa mnogim izazovima posle neuspelog vojnog udara. Reč je o privlačenju stranih investitora i oporavku turističke privrede, koja je pretrpela težak udarac posle obaranja ruskog vojnog aviona i učestalih terorističkih napada koji su oterali mnoge goste, pogotovo one sa Zapada.