Ердоган се спрема за освајање Истанбула

„Нама су потребни нови кадрови. Потребна нам је обнова странке са људима који имају чисте биографије и нису корумпирани. То не треба схватити као чистку, него као јачање партије”, објаснио је Ердоган, који је недавно поново изабран за лидера странке.

По старом уставу, шефу државе било је забрањено задржавање партијске функције да се не би понашао пристрасно, већ представљао надстраначку личност. Али, то је промењено на референдуму средином априла, на којем су усвојени амандмани о увођењу председничког система владавине. Тада се АКП провукла кроз иглене уши, освојивши 51,4 одсто гласова иако је иза себе имала, за разлику од опозиције, моћну пропагандну машинерију.

Ердогана сада највише брине то што је први пут претрпео пораз у Истанбулу, граду у којем је као градоначелник деведесетих година прошлог века започео вансеријску политичку каријеру. АКП је на референдуму, заједно са Партијом националистичког покрета, која ју је подржала, освојила 48,6 одсто гласова у Истанбулу. Сада се Ердоган плаши још већег пада у Турској, пошто против њега традиционално гласа секуларистички Измир, а однедавно и четворомилионска Анкара.

Накнадне анализе су потврдиле да су на референдуму четири до 12 одсто чланова АКП у појединим местима дигли глас против јачања положаја шефа државе. Страхује се да ће они поново гласати против Ердогана који се већ понаша као да је нови султан.

„Ако будемо опет поражени у Истанбулу, претрпећемо пораз у целој Турској. Ми не желимо да се понови резултат са референдума и зато нам је потребна обнова у партији”, упозорава Ердоган.

На априлском референдуму Ердоган је победио захваљујући подршци радикалне десничарске Партије националистичког покрета Делвета Бахчелије. Али, сарадња је изазвала лом у тој странци. Њени посланици који су били против уставних промена и Ердогана сада оснивају своју странку.

„Нова партија биће националистичка, конзервативна и следбеник Ататуркових идеја”, каже предводник те дисидентске групе Мерал Акшенер. Другим речима, она ће на председничким изборима бити против происламистичке АКП, која је у међувремену дубоко поделила Турску по многим шавовима.

Сада се са интересовањем очекује како ће гласати Курди, којих у Турској има око 15 милиона. Њихова Народна демократска партија, трећа по снази у парламенту, нашла се на удару власти под оптужбом да подржава „терористе” из забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК). Лидер те странке Селахатин Демирташ и још 12 посланика месецима су у затвору, чекајући суђење. Људи у источној Анадолији, где претежно живе Курди, не крију огорчење због тога што су после неуспелог пуча мета немилосрдних прогона власти.

Круг као да се затвара и око лидера водеће опозиционе Републиканке народне странке Кемала Киличдароглуа, чија је популарност у успону. Он се сада напрасно доводи у врзу са новинаром и послаником Енисом Барбароглуом, који је „због одавања државне тајне медијима” недавно осуђен на 25 година затвора. На основу тих података либерални „Џумхуријет” је објавио репортажу са снимцима на којима се види како возила националне обавештајне службе МИТ достављају оружје припадницима Исламске државе у Сирији. Политички коментатори се надају да се Ердоган ипак неће усудити да повуче тај потез јер би то сигурно изазвало оштре осуде и у свету.

Преурањено отварање предизборне кампање, према оценама локалних аналитичара, вероватно је наговештај за расписивање ванредних парламентарних избора. То не искључују ни у опозицији и кажу да се за сваки случај спремају за скори излазак на биралишта.

Влада, барем у јавности, одбацује ту могућност, на шта многи сумњичаво врте главом. АКП ће сада, кажу у тој партији, посебну пажњу посветити опоравку привреде, која се суочила са многим изазовима после неуспелог војног удара. Реч је о привлачењу страних инвеститора и опоравку туристичке привреде, која је претрпела тежак ударац после обарања руског војног авиона и учесталих терористичких напада који су отерали многе госте, поготово оне са Запада.