Fotograf mora da bude brži od događaja

Ka­da je oti­šao iz Be­o­gra­da (po­re­klom Her­ce­go­vac, ro­đen u Ri­je­ci 1935), Spre­mo je pre­ko Ita­li­je sti­gao u Pa­riz a on­da u Ka­na­du 1957. go­di­ne. U na­red­nih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja do­bio je ni ma­nje ni vi­še ne­go 285 ka­nad­skih i svet­skih na­gra­da, uklju­ču­ju­ći i oska­re, za re­por­ter­sku no­vin­sku fo­to­gra­fi­ju. Ali, to ni­je sve: do­bit­nik je naj­vi­šeg Or­de­na Ka­na­de ko­ji do­de­lju­je bri­tan­ska kru­na i ni­za dru­gih od­lič­ja.

Pro­šle ne­de­lje, 21. av­gu­sta, Spre­mo je pre­mi­nuo po­sle te­ške bo­le­sti u 81. go­di­ni u To­ron­tu. Sta­nje zdra­vlja mu se na­glo po­gor­ša­lo u po­sled­njoj sed­mi­ci ži­vo­ta. Oba­ve­stio me o to­me mejl-po­ru­kom nje­gov ve­li­ki pri­ja­telj i ze­mljak, am­ba­sa­dor Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u pen­zi­ji Dra­gan Gr­ko­vić, pre ne­go što su no­vin­ski i in­ter­net por­ta­li u Ka­na­di po­če­li da ob­ja­vlju­ju op­šir­ne sto­ri­je o ži­vo­tu, ra­du i iz­van­red­noj ostav­šti­ni Bo­ri­sa Spre­ma iza ko­ga je osta­lo, ka­ko se pro­ce­nju­je, oko 3,5 mi­li­o­na fo­to-ka­dro­va. 

Ka­nad­ski ,,Glob end mejl” i ,,To­ron­to star”, li­sto­vi u ko­ji­ma je pro­veo rad­ni vek – na pr­voj stra­ni, ,,Nju­jork tajms”, ,,Va­šing­ton post” na udar­nim stra­na­ma, se­ver­no­a­me­rič­ki, uop­šte an­glo­sak­son­ski, te­le­vi­zij­ski i in­ter­net por­ta­li utr­ki­va­li su se da ob­ja­ve pri­god­ne pri­če po­vo­dom smr­ti Bo­ri­sa Spre­ma, ne­sum­nji­ve le­gen­de svet­skog fo­to-žur­na­li­zma.

U ta­kve vi­si­ne od­ve­li su ga ne sa­mo re­dak ta­le­nat, pro­dor­nost i hra­brost da se su­o­či sa sva­ka­kvim iza­zo­vi­ma i opa­sno­sti­ma, ne­go i po­što­va­nje etič­kih ko­dek­sa gra­đe­nih ve­ko­vi­ma u nje­go­voj po­stoj­bi­ni, pre­da­nost uve­re­nju da ta na­če­la ne sme­ju ustuk­nu­ti pred tri­vi­jal­no­sti­ma i sve­op­štom ta­blo­i­di­za­ci­jom.

Ču­ve­nu fo­to­gra­fi­ju na ko­joj se vi­di pre­mi­jer Ka­na­de Pjer Tru­do s is­pla­že­nim je­zi­kom, a bi­li su ve­li­ki pri­ja­te­lji, Spre­mo je ob­ja­vio tek 12 go­di­na po­što je Tru­do umro. Upr­kos to­me što je stal­no, svi­ma, pa i svo­jim naj­bli­ži­ma, go­vo­rio da ceo ži­vot ju­ri ,,fo­to­gra­fi­ju od mi­li­on do­la­ra”.

Istu re­če­ni­cu mi je iz­go­vo­rio dok smo raz­go­va­ra­li u Klu­bu ,,Po­li­ti­ke” na 15. spra­tu na­še pa­la­te 2013. go­di­ne, ka­da je u ula­znom ho­lu ovog zda­nja or­ga­ni­zo­va­na iz­van­red­na iz­lo­žba eks­klu­ziv­nih fo­to­gra­fi­ja Bo­ri­sa Spre­ma. Za­hva­lju­ju­ći Dra­ga­nu Gr­ko­vi­ću, ta­da ge­ne­ral­nom kon­zu­lu u To­ron­tu, ko­ji je pret­hod­no tu iz­lo­žbu or­ga­ni­zo­vao u ge­ne­ral­nom kon­zu­la­tu Sr­bi­je, iz­lo­žba je do­pre­mlje­na u Be­o­grad. Imao sam za­do­volj­stvo da je otvo­rim, zna­ju­ći da ju je u To­ron­tu po­se­ti­lo hi­lja­de lju­di.

U ne­ko­li­ko na­vra­ta sam ta­da raz­go­va­rao sa Spre­mom. Bio je iz­ra­zi­to pri­ja­tan, ne­po­sre­dan i upe­ča­tljiv, otvo­ren i du­ho­vit. Sa stra­šću je go­vo­rio ne sa­mo o fo­to­gra­fi­ji. Pri­čao je o Her­ce­go­vi­ni i Ka­na­di, o sve­tu, o ra­tu i gla­di, o štam­pi ne­ka­da i da­nas, o be­o­grad­skim da­ni­ma i pri­ja­te­lji­ma iz ču­ve­nog Fo­to-klu­ba „Be­o­grad” i In­sti­tu­ta za ki­ne­ma­to­gra­fi­ju.

Ka­da sam mu u jed­nom tre­nut­ku re­kao da me nje­go­ve fo­to­gra­fi­je aso­ci­ra­ju na trep­taj oka, iz­re­kao je ne­ku vr­stu svog kre­da: ,,Fo­to­graf mo­ra da bu­de br­ži od do­ga­đa­ja, da pre­po­zna ono što će se do­go­di­ti i da za taj trep­taj bu­de spre­man!”Šta god da je fo­to­gra­fi­sao, sport­ske do­ga­đa­je, sva­ki­da­šnji ži­vot, po­go­to­vo To­ron­ta, ra­to­ve i kon­flik­te u Vi­jet­na­mu, Izra­e­lu, Ga­zi, Gre­na­di, Se­ver­noj Ir­skoj i u Ira­ku, sport­ske olim­pi­ja­de, ,,Bitlse” ili svet­ske ugled­ni­ke, Bo­ris Spre­mo je ne­po­gre­ši­vim re­flek­som uspe­vao da ove­ko­ve­či mo­men­te ko­ji su mu do­ne­li sla­vu, svu si­lu na­gra­da i pri­zna­nja.

U mej­lu ko­ji mi je po­slao 29. ok­to­bra 2013. go­di­ne na­pi­sao je: ,,Sa­da, na kra­ju, da ti ja­vim, pre dve ne­de­lje do­bio sam neo­pi­si­vo pri­jat­no iz­ne­na­đe­nje... do­bio sam naj­ve­ću na­gra­du što se mo­že do­bi­ti u Ka­nad­skom No­vi­nar­stvu... pri­mljen sam ili usto­li­čen u CA­NA­DIAN NEWS HALL OF FA­ME... KU­ĆA SLAV­NIH NO­VI­NA­RA... Još uvek se se­ćam tvo­jih re­či ka­da si me pred­sta­vio na otva­ra­nju iz­lo­žbe u „Po­li­ti­ci”. Još jed­nom Hva­la!”

Iza nje­ga je osta­la su­pru­ga Ika, nji­ho­ve če­ti­ri kćer­ke i sed­mo­ro unu­ča­di.