Za ideje nije nužan novac

Ne­u­mor­ni ino­va­tor, is­tra­ži­vač i po­kre­tač re­vo­lu­ci­o­nar­nih pro­je­ka­ta u hi­rur­gi­ji i or­to­pe­di­ji u obla­sti zbri­nja­va­nja oso­ba s otvo­re­nim i dru­gim kom­pli­ko­va­nim pre­lo­mi­ma i slo­že­nim uro­đe­nim i ste­če­nim de­for­mi­te­ti­ma, po­kre­nuo je još jed­nu ve­o­ma ko­ri­snu ide­ju.

„Že­li­mo da se na di­rek­tan na­čin po­mog­ne mla­dim na­uč­nim rad­ni­ci­ma i is­tra­ži­va­či­ma ko­ji se ba­ve ino­va­tor­skim ra­dom i da in­spi­ri­še­mo mla­de da se ba­ve na­u­kom i umet­no­šću. Zbog to­ga smo sa­či­ni­li vr­lo di­na­mi­čan plan ak­tiv­no­sti ko­ji pre sve­ga pred­vi­đa odr­ža­va­nje mo­ti­va­ci­o­nih sku­po­va o re­a­li­za­ci­ji ori­gi­nal­nih re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja ov­de, u Sr­bi­ji, jer je to ko­ri­sni­je i za is­tra­ži­va­če i za na­šu ze­mlju”, ka­že prof. Mit­ko­vić.

Ka­ko ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik, do pro­na­la­za­ka se do­la­zi raz­mi­šlja­njem o pro­ble­mi­ma s ko­ji­ma se sre­će­mo u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu. 

„Uoča­va­nje pro­ble­ma je naj­va­žni­ja, ali tek pr­va ste­pe­ni­ca u ra­đa­nju ide­je o to­me, ka­ko bi se pro­blem re­šio. A ka­da se re­še­nje na­đe, tre­ba ga op­ti­mi­zo­va­ti i te­sti­ra­ti i pro­na­ći pro­stor za se­rij­sku pro­iz­vod­nju i pro­da­ju. Uko­li­ko se utvr­di da će se po­sle ta­kvog is­tra­ži­va­nja mno­go efi­ka­sni­je re­ša­va­ti ve­li­ki pro­ble­mi lju­di, ja­sno je da će se ma­sov­no pri­hva­ta­nje no­vog re­še­nja pro­gre­siv­no uve­ća­va­ti i vi­še ko­ri­sti­ti. Iz tog raz­lo­ga je naj­va­žni­je da se ta­len­to­va­ni na­uč­ni rad­ni­ci pre sve­ga mo­ti­vi­šu za rad, jer re­zul­ta­ti do­la­ze ka­sni­je.”

Če­sto se, is­ti­če prof. Mit­ko­vić, u aka­dem­skim i nji­ma bli­skim kru­go­vi­ma kod nas mo­že ču­ti ka­ko je neo­p­ho­dan no­vac za pro­jek­te i re­a­li­za­ci­ju do­brih ide­ja. To ni­je slu­čaj sa­mo u Sr­bi­ji, ne­go svu­da u sve­tu:

„Još je Ni­ko­la Te­sla bio pro­tiv ta­kvih sta­vo­va i po­zna­to je da je naj­vi­še pre­ba­ci­vao svi­ma ko­ji su tra­ži­li ogro­man no­vac sa­mo da bi raz­mi­šlja­li o ide­ja­ma. Naš i svet­ski ge­ni­je je otvo­re­no go­vo­rio ’da se raz­mi­šlja­ti mo­že i bez mi­li­on do­la­ra’. I za­i­sta Te­sli­ne ide­je u pro­na­la­za­štvu, ko­ji­ma su od pri­ro­de ote­te mno­ge taj­ne i ko­je su ci­vi­li­za­ci­ji olak­ša­le i olak­ša­va­ju ži­vot, na­sta­le su raz­mi­šlja­njem, a ne tr­kom za nov­cem. Či­nje­ni­ca je da je Te­sla mo­gao, ko­ri­ste­ći svo­je pa­ten­te, da or­ga­ni­zu­je pro­iz­vod­nju svo­jih mo­to­ra ili ve­li­ke fa­bri­ke i da za­ra­dom fi­nan­si­ra da­lje pro­jek­te, či­me bi se aku­mu­li­rao ve­li­ki no­vac. Mo­žda bi se, da je ta­ko po­stu­pio, naj­ve­ća na­gra­da da­nas u sve­tu zva­la Te­sli­nom, a ne No­be­lo­vom. On je imao uz­vi­še­ne ide­a­le, ko­je mi u Ogran­ku SA­NU u Ni­šu že­li­mo da pre­ne­se­mo na mla­de is­tra­ži­va­če i na­uč­ni­ke ka­ko bi mno­go lak­še do­šli do svo­jih ci­lje­va i kre­nu­li i nje­go­vim i sto­pa­ma Mi­lan­ko­vi­ća, Pu­pi­na, Cvi­ji­ća, An­dri­ća i svih dru­gih u sve­tu zna­me­ni­tih Sr­ba. Naj­ve­će je za­do­volj­stvo, a ja sam to ne­bro­je­no mno­go pu­ta ose­tio, kad god ne­gde u sve­tu na­i­đem na iz­u­zet­no po­što­va­nje srp­skih na­uč­ni­ka i na­še na­u­ke, sa­mim tim i na­še ze­mlje”, re­kao je za naš list dr Mi­lo­rad Mit­ko­vić.