Dodik i Ivanić traže „krivca” za približavanje NATO-u

Ustavni sud BiH odbio je nedavno apelaciju RS o oceni ustavnosti ranije odluke Suda BiH kojom je naloženo knjiženje vojnog objekta Veliki Žep na BiH.

Tada je Dodik optužio Ivanića. Uverava da je Ivanić „legitimisao sudsko odlučivanje o imovini” umesto sporazumom entiteta, kako je to dogovoreno još 2012. u Banjaluci.

Dodiku je, naime, dobro poznato kakve se odluke mogu očekivati od pravosuđa u Sarajevu, ali Ivanić je pitao zašto je vlast u RS omogućila taj sudski postupak.

Jer da nije, veruje Ivanić, ne bi se ni desilo da pravosuđe u Sarajevu odlučuje o vlasništvu nad imovinom. I Ivanić uverava u privrženost stavu da je sporazum najbolje rešenje za imovinu.

Po mišljenju Ivanića, Dodikov SNSD još je 2005. izglasao Zakon o odbrani (u kom se izražava opredeljenje za NATO), a Nebojša Radmanović (funkcioner SNSD) kao tadašnji član Predsedništva BiH godinu kasnije u Briselu je potpisao Sporazum o pristupanju BiH Partnerstvu za mir, a 2009. i formalni zahtev BiH za Akcioni plan za članstvo u NATO. Što je za Ivanića odluka koju je doneo „Dodik lično”.

Dodik, pak, na to kaže da je Ivanić zaboravio ko je 2005. doneo i sproveo reformu odbrane. „U toj su priči bili SDS i PDP, a ne SNSD”, tvrdi on.

Dodik kaže i to da je Igor Crnadak (funkcioner Ivanićevog PDP-a) bio zamenik ministra odbrane 2009. i predsednik Komisije za NATO integracije na čiji zahtev je Predsedništvo BiH donelo određene stvari u vezi sa MAP (Akcioni plan za članstvo u NATO).

Za Dodika MAP „i nije problem”, jer je opšte opredeljenje tog vremena bilo opredeljenje za saradnju u okviru Partnerstva za mir. „Ivanića treba pitati šta je govorio i šta je prihvatio da uradi kada je bio nedavno u poseti u Briselu. Kao i na njegove izjave kada je bio ministar spoljnih poslova BiH kada se pričalo o reformama odbrane”, kaže Dodik.

Izostaju pojašnjenja na neke dileme: da li je trenutno traženje krivca politički populizam, imajući u vidu ranije učešće svih partija u odlukama o približavaju NATO; ili se u prošlosti bilo teško suprotstaviti tim predlozima; ili su se pak svetske okolnosti, kako to tvrdi Dodik, uistinu  u toj meri promenile da je politički ispravno i nacionalno odgovorno razmišljati o distanciranju ili referendumu.

Za analitičare polemika o NATO još je jedna u nizu tema koje su zgodne za „duboku rovovsku borbu” kada nedostaje rešenja za životne probleme: „Očito se bliži izborna kampanja. Tema o NATO lepak je za građane i glasače, pa se pominje i referendum o tome, iako je BiH još veoma daleko od ulaska i pristupanja toj organizaciji”, kaže za naš list analitičarka Tanja Topić.

Dodik veruje da su se svetske okolnosti u međuvremenu promenile, a predsednik Skupštine RS Nedeljko Čubrilović je doveo u pitanje potrebu referenduma o NATO, ali kaže i to da je vreme da deklaracija Skupštine RS iz 2005. „bude revidirana”.

Dodikovu ideju o referendumu odbacio je i Ivanić i opozicija.

U SDS-u, najvećoj opozicionoj partiji u RS ideju o referendumu razumeli su kao „vrlo nepromišljeno uvlačenje RS u nepotrebni konflikt” dok je narod sve „raseljeniji i siromašniji”. Dodika podsećaju na stav svih političkih partija u Banjaluci da će RS pratiti Srbiju, pa se pitaju čemu onda referendum?