Čuvanje banaka o državnom trošku
Banke su u većini ugovora o stambenim kreditima osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), a takvih je u Srbiji oko 90.000, prebacile teret plaćanja premije osiguranja na građane. Iako je to nezakonito, što je potvrđeno i presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu, banke su ove iznose, koji su se obračunavali od 1,5 do 4,2 procenta od odobrene sume zajma, naplaćivale klijentima, čime su oni praktično finansirali banku u njenom poslu osiguranja.
Da ni ponašanje NKOSK-a u ovom poslu nije bilo jasno, potvrđuje i činjenica da je ugovorom o osiguranju kredita između NKOSK-a i banke bilo predviđeno da banka ne sme da menja uslove kredita na štetu korisnika, što je i logično, jer se tako povećava rizik od aktiviranja polise osiguranja, objašnjava Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga „Efektiva”.
– Međutim, banke su od 2008. godine masovno krenule u jednostrano povećavanje kamata, čime su uvećale mesečne obaveze klijenata i dovele ih u teži položaj. NKOSK nije reagovao, iako je ugovorom predviđen raskid polise osiguranja u slučaju da banka pogoršava uslove otplate kredita – kaže za „Politiku” Gavrilović.
Posle pisanja „Politike”, ovom udruženju su se javljali korisnici stambenih kredita kako bi se raspitali da li postoji mogućnost da i sudskim putem ostvare svoja prava i od banaka traže novac od nezakonito naplaćenih naknada, koje su u trenutku uzimanja kredita bile jedna od najvećih i opterećujućih stavki.
Problem je utoliko veći što klijenti koji su plaćali osiguranje od njega nemaju nikakvu korist. Kako kaže Dejan Gavrilović, i nakon aktiviranja polise, kada NKOSK nadoknadi određeni gubitak banke, klijent ima obavezu da NKOSK-u pokrije taj iznos.
Stručnjak za evropsko pravo advokat Vojin Biljić za naš list kaže da aktuelna presuda o nezakonito naplaćivanim premijama za osiguranje stambenih kredita kod NKOSK-a možda krije odgovor na pitanje zašto institucije Srbije oklevaju da reše problem kredita indeksiranih u švajcarskim francima. I to u trenutku kada u gotovo svim evropskim zemljama postoji konsenzus o nepravičnosti ovih kredita.
– Srbija je samim osnivanjem Nacionalne korporacije smelo odlučila da poslovnim bankama osigura naplatu potraživanja po kreditima, čak i u situaciji gde je ugovorena valutna klauzula u švajcarskim francima. I danas, šest godina otkako su ovi krediti zabranjeni Odlukom NBS iz 2011. godine, na sajtu NKOSK-a moguće je naći uslove za premiju ukoliko je kredit u švajcarcima. To suštinski znači da se NKOSK, a samim tim i država, obavezao da bankama plati pune iznose rata kredita obračunatih u švajcarskim francima, ukoliko klijenti to ne budu učinili – kaže Biljić i dodaje da je ovo obligacionopravni odnos koji uglavnom ne zavisi od eventualnog proglašenja ništavosti valutne klauzule.
On kaže da je Srbija možda i jedina država koja bankama garantuje punu naplatu rata kredita, ali i država koja na sebe preuzima teret nepoštenog bankarskog poslovanja i kršenja zakona od strane banaka.
– Zbog ovoga je neophodno preispitati rad NKOSK-a i proceniti rizik, jer ćemo biti svedoci da državu očekuju ogromni izdaci kada se konačno primeni zakon i valutna klauzula u švajcarskim francima oglasi ništavom, pa banke krenu u naplatu od države. Nemamo luksuz da ponovo čekamo presude međunarodnih arbitraža, niti građani Srbije smeju da finansiraju bilo čiju neodgovornost, lakomislenost i rasipništvo – kaže Biljić.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
