Balerina oko koje su plesali Romanovi

Strah nije bez osnova. Deo javnosti je filmsku priču o romansi mlade balerine Matilde Kšesinske i Nikolaja Drugog Romanova unapred žigosao kao svetogrđe. Na osnovu dvominutnog trejlera formirano je mnjenje da je car Nikolaj, koga Ruska pravoslavna crkva slavi kao sveca, predstavljen kao amoralni raskalašnik kojim upravljaju strasti. Pojedine ekstremne nacionalističke i monarhističke organizacije zatražile su zabranu prikazivanja, uz pretnju da će podmetati požare u bioskope u kojima bude na repertoaru.

U senci polemika da li je sineastičko delo Alekseja Učitelja skrnavljenje Romanovih, ostao je čudesan život Matilde Kšesinske – toliko sadržajan i buran da nema filmskog rama u koji bi mogao da stane. U svom veku, dosegla je najviše baletske titule, doživela tri revolucije u Rusiji, slom carstva i dva svetska rata.

Rođena je 1872. u Ligovu, blizu Petrograda. Kao izuzetan talenat, po diplomiranju je primljena je u Marijinski teatar, gde će kao vodeća solistkinja provesti 27 godina. Najviše zvanje u klasičnom baletu – primabalerina asoluta – dobila je 1904, kao prva u Rusiji, a druga u svetu, posle Italijanke Pjerine Lanjani.

Na samom početku karijere, sudbina je njen životni put ukrstila s Romanovima. Bilo je to 23. marta 1890.  Nakon što je za visoke zvanice odigrana predstava „Uzaludna predostrožnost”, priređena je svečana večera. Za Matildu, tada još učenicu, mesto za stolom nije bilo predviđeno. A onda je, mimo protokola, ustao imperator Aleksandar Treći i prelepoj osamnaestogodišnjoj balerini ustupio stolicu pored svog sina i naslednika, dvadesetdvogodišnjeg princa Nikolaja. Čak im je u šali poručio da „ne flertuju previše”.

Upozorenje je bilo uzaludno.

„Zainteresovao sam se za malu Kšesinsku”, zapisao je u svom dnevniku na kraju tog dana budući poslednji ruski car.

„Zaljubila sam se u naslednika prestola već na našem prvom susretu. To osećanje je ispunilo celo moje biće, mogla sam samo o njemu da razmišljam”, napisaće Matilda u memoarima, decenijama kasnije.

Ocu je poverila šta joj se događa.

„Da li znaš da ljubav prema careviću ne vodi nikuda”, upitao je. Odgovorila je da ne razmišlja o tome šta je čeka, već da uživa u sreći, ma koliko ona bila privremena.

Potrajalo je četiri godine, do 1894, kada je Nikolaj stupio na presto i oženio se pruskom princezom Aleksandrom. Istoričari tvrde da je i Nikolaju raskid teško pao i da je, navodno, velikog kneza Sergeja Mihajloviča zamolio da pripazi na Matildu, kako bi ostala u okrilju kuće Romanovih. Ne samo da je knez Sergej pazio na mladu balerinu već ju je i silno zavoleo. A kada se Matilda zaljubila u kneza Andreja Vladimiroviča i s njim dobila dete, ne samo da joj je oprostio i ostao s njom već je prihvatio i očinstvo, iako je znao da Vladimir nije njegov sin.

S knezom Andrejem Matilda se venčala tek kada su oboje završili u egzilu i nakon smrti njegove majke, koja se tom braku protivila.

Kneza Sergeja su u leto 1918. boljševici uhapsili i likvidirali, u vreme kada je u Jekaterinburgu pobijena čitava carska porodica. Bila je to najbolnija tačka u rušenju Matildinog sveta.

Prethodne godine, tokom februarske revolucije, njena raskošna palata u Sankt Peterburgu je opljačkana i zaposednuta: tu je izvesno vreme bilo sedište oblasnog komiteta boljševika, a čak je i Lenjin s balkona držao govore pristalicama. U junu uspeva da od novih vlasti izdejstvuje dozvolu za napuštanje grada. Sa sinom, sobaricom i slugom posle dugog putovanja stiže u banju Kislovodsk na Severnom Kavkazu. Tamo ostaje s knezom Andrejem sve do 26. februara 1920, kada napuštaju Rusiju. Posle jednomesečnog putovanja preko Istambula i Venecije, 25. marta 1917. stižu u mesto Kap d’Aj u Monaku, gde je Matilda imala vilu.

Tu započinje novi život, ni izbliza raskošan kao pređašnji. Otvorila je baletsku školu i od tih prihoda izdržavala muža i sina. U Rusiju se nikada nije vratila, ali je u smiraj njenog života domovina došla k njoj, kako i dolikuje, na vrhovima prstiju. Bilo je to 1958, kada je u Parizu gostovao baletski ansambl Boljšog teatra. Matildi je tada bilo 86 godina, gotovo da više nije izlazila iz kuće, ali je to bila prilika koja se ne propušta.

„Plakala sam od sreće... To je bio onaj isti balet, koji nisam gledala više od 40 godina”, zapisala je u knjizi svojih sećanja.

Matilda Kšesinska je preminula 1971, u 99. godini. Sahranjena je na ruskom groblju u Parizu. Deo uspomena na veliku balerinu čuva se u muzeju Petra Iliča Čajkovskog u gradu Klinu, kraj Moskve, gde su izložene baletske patike i kostim u kojima je poslednji put nastupala.