Saudijska Arabija želi veću zaradu od verskog turizma

RIJAD – Saudijska Arabija se, u vreme kada cene nafte padaju, okreće drugom prirodnom izvoru – verskom turizmu koji donosi milijarde dolara tokom godišnjeg muslimanskog hodočašća čiji je pustinjska kraljevina domaćin.

Prodavnice se nižu duž puta za Veliku džamiju u Meki, jednom od najsvetijih mesta islama, koje spuštaju roletne samo u vreme molitve, a otvaraju vrata odmah čim se džamije isprazne.

Saudijske vlasti navode da je u ovogodišnjem hadžiluku učestvovalo 2,35 miliona muslimana, od kojih je oko 1,75 miliona stiglo iz inostranstva.

Čak i na obroncima brda Arafat, gde je, kako muslimani veruju, prorok Muhamed imao svoju poslednju propoved, prodavci tepiha traže kupce među vernicima, prenosi AFP.

„Novac koji će ove godine potrošiti hodočasnici mogao bi se kretati između 20 i 25 milijardi rijala (5,3 do 6,7 milijardi dolara)”, izjavio je Maher Džamal, šef Privredne komore Meke, što bi bilo oko 70 odsto više nego prošle godine.

Džamal je rekao da se taj skok prihoda može objasniti time što je ove godine za 20 odsto veći broj hodočasnika.

Svaki od njih je u proseku je trošio hiljade dolara na hranu, smeštaj, suvenire i poklone, doprinoseći tako saudijskoj privredi.

Taj porast hodočasnika nije slučajan, već je deo ambicioznog plana pod nazivom „Vizija 2030” čiji je cilj diversifikovanje saudijske privrede, koja je primila ozbiljne udarce od kako su se 2014. godine stropoštale cene nafte.

Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik sirove nafte, objavila je plan sa namerom da svoju privredu oslobodi zavisnosti od nafte i okrene je drugim izvorima prihoda, uključujući verski turizam.

Taj plan „Vizija 2030” ima za cilj da na hadž, koji se obavlja u određenom delu godine, privuče šest miliona hodočasnika godišnje. Pored toga, Saudijci planiraju da privuku 30 miliona hodočasnika na umru, manje značajno hodočašće, koje se obavlja tokom cele godine.

Pripremni radovi na širenju smeštajnih kapaciteta su već u toku.

Protekle decenije organizovani su građevinski radovi na proširenju džamija u Meki i Medini, na uvođenju linije podzemne železnice, kao i novih nivoa oko Kabe, oko koje se sada hodočasnici kreću kroz koridore sa klima uređajima i ventilatorima. Ti radovi su svojevremeno pokrenuli kritike zbog narušavanja drevnih mesta a, usput, izazvali zabrinutost zbog bezbednosti.

U septembru 2015. godine građevinski kran srušio se na hodočasnike u Velikoj džamiji i ubio 100 ljudi. Istog meseca je u stampedu izgaženo oko 2.300 ljudi. (Tanjug)