Srbija i dalje daleko od evropskog standarda za mleko
Građani Srbije po svemu sudeći još dugo neće imati priliku da piju mleko evropskog kvaliteta. Nedavnom odlukom da dozvoljeni gornji nivo aflatoksina u mlečnim proizvodima ostane kao i do sada – 0,25 mikrograma po litru, država je ponovo propustila priliku da nametanjem rigoroznijih pravila natera proizvođače da potrošačima isporučuju kvalitetnije i bezbednije proizvode.
Na tržištu EU ta granica je pet puta niža i iznosi 0,05 mikrograma po litru. Prema nedavnoj odluci Ministarstva poljoprivrede, pravilnik koji reguliše ovaj segment proizvodnje hrane počeće da se primenjuje od 7. septembra. Ostaće na snazi do 30. novembra 2018. posle čega bi, po nezvaničnim informacijama, moglo da dođe do zaoštravanja propisa u sektoru mlekarstva.
Profesor Ivan Stanković, predsednik novoformiranog Saveta za bezbednost hrane, rekao je za „Politiku” da pitanje granice prisustva aflatoksina u mleku i ostalim namirnicama zahteva ozbiljno istraživanje o proceni rizika.
– Prvi sastanak saveta biće održan sledeće nedelje i to je tema koja će biti pokrenuta. Ne bih paušalno iznosio stav ali smatram da Srbija u tom segmentu treba da sledi evropske standarde – kaže Stanković.
Područje Srbije inače je klimatski podložno pojavi aflatoksina u žitaricama – produkta plesni koji su opasni po zdravlje ljudi. Stvaraju se na usevima, još u polju, ali i tokom žetve, transporta u neadekvatnim skladištima, kao i tokom prerade žitarica. Najčešće se pojavljuju u kukuruzu, soji, suncokretu, mleku i mlečnim proizvodima, mesu, lešniku, bademu, semenkama bundeve, pirinču, sušenom voću, začinima... Koncentracija ovih toksičnih materija raste posebno u sušnim godinama kakva je i ova. Posle „afere aflatoksin” 2012., kada su se na domaćem tržištu našle ogromne količine mleka zaražene ovom gljivicom (od do tada dozvoljenih 0,05 mikrograma po litru), malo je učinjeno da se taj problem sistemski reši iako je pravilnik od tada više puta menjan.
Nepunih godinu dana po izbijanju skandala sa zaraženim mlekom (i kukuruzom) država je ponudila nepopularno rešenje koje je izazvalo nezadovoljstvo u javnosti. Izmenom propisa dozvoljena koncentracija aflatoksina u mleku tada je „podignuta” na 0,5 mikrograma po litru, uz opravdanje da se taj standard primenjuje u tri četvrtine svetskih zemalja poput SAD, Kine, Rusije, većine zemalja Latinske Amerike i Azije. Tada je objavljeno da su toksikološke studije Vojnomedicinske akademije potvrdile da gljivice u toj koncentraciji ne mogu da prouzrokuju zdravstvene probleme. Bilo je međutim i onih koji su tvrdili suprotno, zahtevajući od države da zaštiti zdravlje građana i podigne standarde u proizvodnji stočne hrane.
Već 2014. dozvoljena granica ponovo je spuštena na evropski standard od 0,05, ali je uz pritisak proizvođača posle svega dve nedelje pronađen novi kompromis – pravilnik je opet izmenjen, a nivo aflatoksina ograničen na 0,25 ili pet puta više nego u EU, a upola niže nego na preostalom međunarodnom tržištu. I u januaru 2015. nadležni su pokušali da granicu vrate na evropsku ali je to trajalo svega desetak meseci, kada je iznova prihvaćena koncentracija od 0,25 mikrograma koja se i pored najava novih propisa zadržala do danas.
Stav stručnjaka je da su evropski standardi i dalje nedostižni za srpske proizvođače. Problem je u tome što većina farmi ne bi mogla da obezbedi dovoljne količine hrane od kukuruza evropskog kvaliteta, pa bi se stočni fond i mlekarska industrija našli u ozbiljnoj krizi.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
