Istočna Evropa preti novim bregzitom

„Sud u celosti odbacuje pravne akcije koje su preduzele Slovačka i Mađarska protiv privremenog mehanizma za obaveznu relokaciju tražilaca azila”, navodi se u presudi ESP. Po mišljenju suda sa sedištem u Luksemburgu, upravo taj „mehanizam za premeštanje migranata” iz Grčke i Italije trenutno pomaže da se izbore sa posledicama migrantske krize iz 2015.

Spor, koji preti novim razdorom unutar EU, na linijama istok–zapad, sever–jug, datira još od pre dve godine kada je pokrenuta priča o „kvotama” za prijem izbeglica.

Tada je preko milion migranata stiglo u Evropu, i to mahom takozvanom balkanskom rutom, a članice EU sukobile su mišljenja gde treba smestiti pristigle. Prilikom glasanja članica unije o planu za premeštanje izbeglica, Mađarska, Slovačka, Češka Republika i Rumunija bile su 2015. protiv kvota. Ondašnja vlada Poljske glasala je međutim „za”.

Nakon mučnih međusobnih pregovora, EU je većinom glasova odlučila da iz zone prvog prihvata migranata (Grčke i Italije) treba preseliti 160.000 ljudi. Do danas, iz zone prvog prihvata širom Evrope, premešteno je tek oko 25.000 migranata. Po tom programu EU iz 2015. Poljska i Mađarska nisu primile niti jednog migranta, dok ih je u Slovačkoj i Češkoj tek nekoliko desetina: ove četiri države članice su „Višegradske grupe”. U Mađarskoj je danas registrovano oko 700 migranata, od čega više od polovine u prihvatnim centrima duž dva puta žicom opasane granice sa Srbijom.

Zvanična Budimpešta juče je birala da bude direktna u oceni presude ESP-a.

„Odluka suda iz Luksemburga je zaprepašćujuća i neodgovorna. Ova presuda ugrožava bezbednost i budućnost cele Evrope. Politika je silovala evropsko pravo i vrednosti. Mađarska će razmotriti sve raspoložive pravne opcije koje joj stoje na raspolaganju”, najavio je Sijarto.

Slovačka, drugi tužilac u sporu protiv odluke EU da 2015. na vrhuncu migrantske krize propiše članicama obavezne kvote za prihvat pridošlica – juče je najavila da će poštovati odluku ESP-a, uz jedno veliko – „ali”.

„Slovačka poštuje odluku najvišeg suda EU da odbaci pritužbe Slovačke i Mađarske povodom migrantske politike Brisela. Ipak, naš negativni stav o migrantskim kvotama nećemo menjati. Nastavićemo da radimo na drugim vidovima solidarnosti, mimo nasilnih pokušaja da nam se nametnu migranti iz drugih zemalja koji ionako ne žele da budu ovde”, izjavio je juče premijer Slovačke Robert Fico.

Zvanična Varšava pridružila se Budimpešti i Bratislavi u prkosu prema presudi ESP.

„Bila sam uverena da će ESP doneti upravo ovakvu presudu, ali to ništa ne menja stav poljske vlade prema migrantskoj politici”, poručila je poljska premijerka Beate Šildo, prenosi Rojters.

Ojačana presudom Evropskog suda pravde EU sada ima dva polja za manevar disciplinovanja „neposlušnih” članica. Ostaje, međutim, pitanje da li će to raditi u skladu sa nalogom iz Luksemburga (sud) ili Brisela? Odnosno, kojim tehnikama ESP ili EU mogu da nateraju članice da prihvate migrante?

Koliko juče, Evropska komisija najavila je mogućnost finansijskog kažnjavanja onih koji ne budu poštovali i sprovodili odluku ESP-a, uz nove parnice protiv prkosnih država članica.

Uoči izlaganja vizije Žan-Kloda Junkera o budućnosti Evrope koja je zakazana za sredinu sledeće nedelje, kao i usred najnovijeg otvorenog spora dela istočnog krila EU sa najvišim instancama izvršne vlasti zajednice, zvanična Varšava izašla je juče sa slutnjom da bregzit i ne mora biti poslednji izlazak iz članstva, piše britanska štampa.

„Podela na uniju u više brzina neće ni politički ni ekonomski koristiti zajednici i dovešće do raspada. Pre ili kasnije pojedine države koje sada na EU gledaju pozitivno... osetiće se odbačenima, njihova podrška za EU počeće da opada, što će rezultirati daljim bregzitima”, upozorio je juče poljski predsednik.