Источна Европа прети новим брегзитом
Права битка почиње управо данас. Желим да уверим све грађане да ће влада Мађарске учинити све да заштити Мађарску и мађарски народ. Тим речима Петер Сијарто, министар иностраних послова Мађарске, обратио се нацији јуче на конференцији за штампу, након хитне јутарње седнице кабинета Виктора Орбана. Алармантна порука (и ненајављена седница владе у Будимпешти) уследила је након одлуке Европског суда правде (ЕСП) да одбаци тужбе Мађарске и Словачке на план ЕУ о обавезним квотама за расподелу миграната по државама чланицама.
„Суд у целости одбацује правне акције које су предузеле Словачка и Мађарска против привременог механизма за обавезну релокацију тражилаца азила”, наводи се у пресуди ЕСП. По мишљењу суда са седиштем у Луксембургу, управо тај „механизам за премештање миграната” из Грчке и Италије тренутно помаже да се изборе са последицама мигрантске кризе из 2015.
Спор, који прети новим раздором унутар ЕУ, на линијама исток–запад, север–југ, датира још од пре две године када је покренута прича о „квотама” за пријем избеглица.
Тада је преко милион миграната стигло у Европу, и то махом такозваном балканском рутом, а чланице ЕУ сукобиле су мишљења где треба сместити пристигле. Приликом гласања чланица уније о плану за премештање избеглица, Мађарска, Словачка, Чешка Република и Румунија биле су 2015. против квота. Ондашња влада Пољске гласала је међутим „за”.
Након мучних међусобних преговора, ЕУ је већином гласова одлучила да из зоне првог прихвата миграната (Грчке и Италије) треба преселити 160.000 људи. До данас, из зоне првог прихвата широм Европе, премештено је тек око 25.000 миграната. По том програму ЕУ из 2015. Пољска и Мађарска нису примиле нити једног мигранта, док их је у Словачкој и Чешкој тек неколико десетина: ове четири државе чланице су „Вишеградске групе”. У Мађарској је данас регистровано око 700 миграната, од чега више од половине у прихватним центрима дуж два пута жицом опасане границе са Србијом.
Званична Будимпешта јуче је бирала да буде директна у оцени пресуде ЕСП-а.
„Одлука суда из Луксембурга је запрепашћујућа и неодговорна. Ова пресуда угрожава безбедност и будућност целе Европе. Политика је силовала европско право и вредности. Мађарска ће размотрити све расположиве правне опције које јој стоје на располагању”, најавио је Сијарто.
Словачка, други тужилац у спору против одлуке ЕУ да 2015. на врхунцу мигрантске кризе пропише чланицама обавезне квоте за прихват придошлица – јуче је најавила да ће поштовати одлуку ЕСП-а, уз једно велико – „али”.
„Словачка поштује одлуку највишег суда ЕУ да одбаци притужбе Словачке и Мађарске поводом мигрантске политике Брисела. Ипак, наш негативни став о мигрантским квотама нећемо мењати. Наставићемо да радимо на другим видовима солидарности, мимо насилних покушаја да нам се наметну мигранти из других земаља који ионако не желе да буду овде”, изјавио је јуче премијер Словачке Роберт Фицо.
Званична Варшава придружила се Будимпешти и Братислави у пркосу према пресуди ЕСП.
„Била сам уверена да ће ЕСП донети управо овакву пресуду, али то ништа не мења став пољске владе према мигрантској политици”, поручила је пољска премијерка Беате Шилдо, преноси Ројтерс.
Ојачана пресудом Европског суда правде ЕУ сада има два поља за маневар дисциплиновања „непослушних” чланица. Остаје, међутим, питање да ли ће то радити у складу са налогом из Луксембурга (суд) или Брисела? Односно, којим техникама ЕСП или ЕУ могу да натерају чланице да прихвате мигранте?
Колико јуче, Европска комисија најавила је могућност финансијског кажњавања оних који не буду поштовали и спроводили одлуку ЕСП-а, уз нове парнице против пркосних држава чланица.
Уочи излагања визије Жан-Клода Јункера о будућности Европе која је заказана за средину следеће недеље, као и усред најновијег отвореног спора дела источног крила ЕУ са највишим инстанцама извршне власти заједнице, званична Варшава изашла је јуче са слутњом да брегзит и не мора бити последњи излазак из чланства, пише британска штампа.
„Подела на унију у више брзина неће ни политички ни економски користити заједници и довешће до распада. Пре или касније поједине државе које сада на ЕУ гледају позитивно... осетиће се одбаченима, њихова подршка за ЕУ почеће да опада, што ће резултирати даљим брегзитима”, упозорио је јуче пољски председник.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


